Od avgusta 2021. godine, počela je realizacija projekta “Šuma zove na dijalog” u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Pokret gorana Novog Sada, Ekološki centar Vrbas, Ruralni centar Sova i udruženje Dečija ekološka akademija, dok je nosilac projekta Pokret gorana Novog Sada.
Cilj projekta je unaprediti svest građana i donosilaca odluka o važnosti očuvanja i unapređenja postojećih šuma, kao i povećanja površina pod šumama i njihove nege u AP Vojvodini. Tokom pet meseci trajanja projekta, želimo da unapredimo znanje građana o važnosti šuma i povećamo aktivizam u njihovoj zaštiti i to krozobuku dece u osnovnim školama u Vrbasu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, kroz organizovane akcije sadnje u svakom gradu.
Nastojaćemo da snažnom kampanjom javnog zagovaranja povećamo vidljivost Mreže i njen zagovarački kapacitet sa donosiocima odluka i na taj način obezbedimo veće poverenje građana. Tokom realizacije projekta planirano je da snimimo edukativne i promotivne video materijale o važnosti šuma, objavljivaćemo informacije i afirmativne tekstove na sajtovima i društvenim mrežama partnera, štampati promotivni materijal i edukativni materijal.
Jedan od važnih ciljeva je da ostvarimo komunikaciju, međusektorski dijalog i dijalog sa predstavnicima iz drugih srodnih oblasti kao što su zaštita prirode, energetika, klimatske promene i upravljanje vodama kao i da pomognemo da Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ bude prepoznata kao relavantan partner u donošenju odluka u oblasti šuma.
Ovaj projekat ima za cilj da ohrabri aktivnije uključivanje građana i organizacija civilnog društva u odlučivanje o zaštiti životne sredine i sprovođenju pravih tekovina EU. U sklopu ovog projekta, to podrazumeva jačanje javne i medijske vidljivosti problema pošumljavanja i zaštite životne sredine u AP Vojvodini, uz poseban fokus na promociju mreže “Pošumimo Vojvodinu”. Na taj način, projekat će doprineti jačanju kapaciteta mreže i drugih OCD da sa organima vlasti ravnopravno učestvuju u odlučivanju o zaštiti životne sredine i monitoringu sprovođenja reformi predviđenih Poglavljem 27. U sklopu projekta, biće sprovedeno istraživanje o postojanju i sadržaju lokalnih dokumenata o pošumljavanju u APV, kao i o stanju u šumskim rasadnicima u APV. Rezultati će potom biti predstavljeni ciljnim grupama i široj javnosti. Partnerske organizacije na projektu su: Pokret gorana Sombora, Udruženje „Zeleni most“ i Udruženje za zaštitu šuma.
Nacionalni park „Fruška gora“ osnovan je 1960. godine, na površini većoj od 26 hiljada hektara i najstariji je nacionalni park u Srbiji. Pored prirodnih i kulturnih vrednosti, poseban značaj je što se ova oaza prirode nalazi u neposrednoj blizini Beograda i Novog Sada, dva najveća grada u Srbiji. Da se u Parku dešavaju po zaštitu prirode nepovoljne prakse, smatra Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“:
„Fruška gora ubrzano nestaje pred našim očima, sa svojim prelepim šumama, biljnim i životinjskim vrstama, od kojih su neke na crvenoj listi IUCN, kao strogo zaštićene i endemične. Seče se i do 500 hektara godišnje, a ostavljaju ogoljene padine pod parlogom i invazivnim rastinjem. Apsurd je da je upravljač, Javno preduzeće ’Nacionalni park Fruška gora’ (JPNPFG), svoju sporednu, šumarsku delatnost, pretvorio u glavnu, prevladao je šumarsko-komercijalni model upravljanja, dok je zaštita prirode u drugom planu. Parkom se sada upravlja kao da je u pitanju neko šumarsko preduzeće.“
Kad hrast postaje zanimljiv za biodiverzitet, prestaje da bude zanimljiv za šumarstvo
Po podacima iz programa poslovanja, koji je dostupan na ZVANIČNOM SAJTU PARKA oko dve trećine prihoda Parka su od prodaje drvnih sortimenata, dok je ostatak od naknada za korišćenje područja i budžetskih sredstava. U 2019. godini je posečeno 44.000 kubnih metara, dok se u ovoj planira povećanje na skoro 51.000 kubnih metara, uz porast prihoda od prodaje drvnih sortimenata od oko 52 miliona dinara, ili 22% u odnosu na 2019. godinu. Sa druge strane, po podacima koje je objavio RADIO 021, u poslednjih pet godina JPNPFG je kod Pokrajinskog fonda za šume konkurisalo za pošumljavanje samo 2016. godine, i utrošilo u tu svrhu samo 2 miliona dinara.
„Suština problema je što JPNPFG nesavesno obavlja svoju osnovnu delatnost propisanu Zakonom o zaštiti prirode i Zakonom o nacionalnim parkovima, a to je očuvanje i unapređenje biodiverziteta, ekološki značajnih područja, staništa, tipova staništa i populacije divlje flore i faune. Kršenje zakona im se toleriše, i zato imamo šumarsko-komercijalni model upravljanja, a ne zaštitarski“ – mišljenje je Dragane Arsić.
Dokazane nezakonitosti
Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“ (OŠFG) osnovan je u aprilu 2019. godine, kao neformalna grupa građana, sa jasnim ciljevima, principima i metodama rada. Imaju jasnu distancu prema političkim strankama, a bore se konkretnim akcijama i kroz institucije.
Već u junu su organizovali protestnu šetnju protiv seče šume, uništavanja ekostistema i neodgovornog upravljanja, od planinarskog doma „Vojvodina“ do info-centra na Iriškom vencu. Tokom prošlog leta, Pokret je na terenu utvrdio brojne nepravilnosti i nadležnima poslao 8 prijava, koje su otkrile seču u prvom stepenu zaštite, neobeleženost prvog stepena, nesavesno upravljanje i druge nezakonitosti što je dovelo do pokretanja PREKRŠAJNIH PRIJAVA I PRIJAVA ZA PRIVREDNI PRESTUP i STRUČNOG NADZORA ZAVODA ZA ZAŠTITU PRIRODE.
Peticiju potpisalo 8000 građana
U martu ove godine, Pokret OŠFG pokrenuo je peticiju sa sledećim zahtevima: da se zabrani seča šume u Nacionalnom parku „Fruška gora” na minimalni period od 20 godina, da se model upravljanja promeni iz šumarsko-komercijalnog u zaštitarski, da se zaustavi i sankcioniše višegodišnji nesavestan rad upravljača, da se izmenama Zakona o nacionalnim parkovima precizno propišu zabranjene aktivnosti, da se JPNPFG racionalno dimenzionira i da se budžetski finansira.
„Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, ideju o moratorijumu na seču šuma ocenjuje kao dobru, pod uslovom da Republika i Pokrajina obezbede puno finansiranje zaštitarskih aktivnosti Parka. To je različito od stava predstavnika Parka, koji su ovu ideju i nas koji je zagovaramo, javno omalovažavali. Zbog nepoštovanja građana, za sada je vrlo teško uspostaviti konstruktivan dijalog sa predstavnicima Parka“ – zaključuje Dragana Arsić.
Peticiju je do sada potpisalo oko 8000 građana, i to „u papiru“ više od 1600, a putem interneta oko 6200. Pružajući podršku, ekološka udruženja iz Vršca prikupila su više od 100 potpisa. Peticija će se nastaviti tokom juna i jula u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Beočinu i Sremskim Karlovcima, kao i na Fruškoj gori.
Osam ekološki aktivnih udruženja građana i građanskih pokreta sastavilo je proglas pod nazivom „Naša voda, naš vazduh, naše šume – naša životna sredina“.
Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ prihvata i bezrezervno podržava zahteve proglasa, naglašavajući u pismu podrške važnost solidarnosti između udruženja građana:
„Kao aktivna ekološka udruženja i pokreti, imamo neposredna iskustva o višedecenijskom zanemarivanju životne sredine, u korist kratkoročnih, ekonomskih i drugih interesa. Takav odnos je i doveo do nagomilanih problema i veoma teškog stanja u životnoj sredini, koji su u proglasu navedeni. To je sramno svedočanstvo o zastrašujućim razmerama neodgovornosti, bezakonja i omalovažavajućeg odnosa države prema svojim građanima. Zahtevi proglasa su opravdani i, ukoliko se ispune, stanje se suštinski može promeniti.
Naivno je verovanje ili nadanje da se ono što se sada događa na Staroj planini, Fruškoj gori, u Boru ili Vrbasu, neće u budućnosti ponoviti bilo gde u Srbiji, na nekim drugim rekama, šumama, ili u vazduhu. Itekako nas se tiče šta se događa u drugim zajednicama, tako da međusobnom podrškom i solidarnošću čuvamo i naše neposredno okruženje.“
Bez obzira na kritike javnosti, Skupština AP Vojvodine odlučila je da se iz Pokrajinskog fonda za šume brišu sve aktivnosti na pošumljavanju i unapređenju rasadničke proizvodnje, iako su to osnovne delatnosti Fonda.
Skupština AP Vojvodine donela je odluku o rebalansu budžeta za 2020. godinu. U okviru rebalansa, umanjen je planirani iznos novca u Pokrajinskom fondu za šume. Međutim, umanjenje nije jednako pogodilo sve delatnosti Fonda. Oko 90% novca potrošiće se na izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost daljeg korišćenja šuma, a obrisane su sve aktivnosti na novom pošumljavanju.
Na to je reagovala NVO mreža „Pošumimo Vojvodinu“, koja je saopštenjem za javnost pokušala da spreči donošenje ovako skandalozne odluke. Mreža nije zadovoljna ovakvim raspletom, nastaviće da ukazuje na štetnost daljeg zanemarivanja važnosti pošumljavanja i predložiće mere za poboljšanje stanja.
Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je u ime Mreže gostovao u emisiji „Čekajući vetar“ Radio Beograda. Izjavio je da Vojvodini, koja je jedna od najmanje pošumljenih regija u Evropi, klimatske promene nanose velike štete, a da prave mere izostaju. Drastičan primer je kada Fond za šume, koji je osnovan da bi se povećala površina pod šumom, faktički ne ispunjava svoju svrhu. Iako lokalne samouprave imaju odgovornost, očekujemo da impuls za popravljanje stanja dođe sa čela pokrajinske vlade, zaključio je Knežević.
