Nacionalni park „Fruška gora“ osnovan je 1960. godine, na površini većoj od 26 hiljada hektara i najstariji je nacionalni park u Srbiji. Pored prirodnih i kulturnih vrednosti, poseban značaj je što se ova oaza prirode nalazi u neposrednoj blizini Beograda i Novog Sada, dva najveća grada u Srbiji. Da se u Parku dešavaju po zaštitu prirode nepovoljne prakse, smatra Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“:
„Fruška gora ubrzano nestaje pred našim očima, sa svojim prelepim šumama, biljnim i životinjskim vrstama, od kojih su neke na crvenoj listi IUCN, kao strogo zaštićene i endemične. Seče se i do 500 hektara godišnje, a ostavljaju ogoljene padine pod parlogom i invazivnim rastinjem. Apsurd je da je upravljač, Javno preduzeće ’Nacionalni park Fruška gora’ (JPNPFG), svoju sporednu, šumarsku delatnost, pretvorio u glavnu, prevladao je šumarsko-komercijalni model upravljanja, dok je zaštita prirode u drugom planu. Parkom se sada upravlja kao da je u pitanju neko šumarsko preduzeće.“
Kad hrast postaje zanimljiv za biodiverzitet, prestaje da bude zanimljiv za šumarstvo
Po podacima iz programa poslovanja, koji je dostupan na ZVANIČNOM SAJTU PARKA oko dve trećine prihoda Parka su od prodaje drvnih sortimenata, dok je ostatak od naknada za korišćenje područja i budžetskih sredstava. U 2019. godini je posečeno 44.000 kubnih metara, dok se u ovoj planira povećanje na skoro 51.000 kubnih metara, uz porast prihoda od prodaje drvnih sortimenata od oko 52 miliona dinara, ili 22% u odnosu na 2019. godinu. Sa druge strane, po podacima koje je objavio RADIO 021, u poslednjih pet godina JPNPFG je kod Pokrajinskog fonda za šume konkurisalo za pošumljavanje samo 2016. godine, i utrošilo u tu svrhu samo 2 miliona dinara.
„Suština problema je što JPNPFG nesavesno obavlja svoju osnovnu delatnost propisanu Zakonom o zaštiti prirode i Zakonom o nacionalnim parkovima, a to je očuvanje i unapređenje biodiverziteta, ekološki značajnih područja, staništa, tipova staništa i populacije divlje flore i faune. Kršenje zakona im se toleriše, i zato imamo šumarsko-komercijalni model upravljanja, a ne zaštitarski“ – mišljenje je Dragane Arsić.
Dokazane nezakonitosti
Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“ (OŠFG) osnovan je u aprilu 2019. godine, kao neformalna grupa građana, sa jasnim ciljevima, principima i metodama rada. Imaju jasnu distancu prema političkim strankama, a bore se konkretnim akcijama i kroz institucije.
Već u junu su organizovali protestnu šetnju protiv seče šume, uništavanja ekostistema i neodgovornog upravljanja, od planinarskog doma „Vojvodina“ do info-centra na Iriškom vencu. Tokom prošlog leta, Pokret je na terenu utvrdio brojne nepravilnosti i nadležnima poslao 8 prijava, koje su otkrile seču u prvom stepenu zaštite, neobeleženost prvog stepena, nesavesno upravljanje i druge nezakonitosti što je dovelo do pokretanja PREKRŠAJNIH PRIJAVA I PRIJAVA ZA PRIVREDNI PRESTUP i STRUČNOG NADZORA ZAVODA ZA ZAŠTITU PRIRODE.
Peticiju potpisalo 8000 građana
U martu ove godine, Pokret OŠFG pokrenuo je peticiju sa sledećim zahtevima: da se zabrani seča šume u Nacionalnom parku „Fruška gora” na minimalni period od 20 godina, da se model upravljanja promeni iz šumarsko-komercijalnog u zaštitarski, da se zaustavi i sankcioniše višegodišnji nesavestan rad upravljača, da se izmenama Zakona o nacionalnim parkovima precizno propišu zabranjene aktivnosti, da se JPNPFG racionalno dimenzionira i da se budžetski finansira.
„Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, ideju o moratorijumu na seču šuma ocenjuje kao dobru, pod uslovom da Republika i Pokrajina obezbede puno finansiranje zaštitarskih aktivnosti Parka. To je različito od stava predstavnika Parka, koji su ovu ideju i nas koji je zagovaramo, javno omalovažavali. Zbog nepoštovanja građana, za sada je vrlo teško uspostaviti konstruktivan dijalog sa predstavnicima Parka“ – zaključuje Dragana Arsić.
Peticiju je do sada potpisalo oko 8000 građana, i to „u papiru“ više od 1600, a putem interneta oko 6200. Pružajući podršku, ekološka udruženja iz Vršca prikupila su više od 100 potpisa. Peticija će se nastaviti tokom juna i jula u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Beočinu i Sremskim Karlovcima, kao i na Fruškoj gori.
Potpisivanje peticije na ovom linku.
