Od avgusta 2021. godine, počela je realizacija projekta “Šuma zove na dijalog” u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Pokret gorana Novog Sada, Ekološki centar Vrbas, Ruralni centar Sova i Dečija ekološka akademija, dok je nosilac projekta Pokret gorana Novog Sada.
U partnerstvu sa Ekološkim centrom Stanište iz Vršca, Ekološki pokret Vrbasa organizovao je sastanak članica Mreže „Pošumimo Vojvodinu“ u hotelu Bačka u Vrbasu. Sastanku su prisustvovali predstavnici 15 udruženja od 24 članice Mreže. Na sastanku su se protežirale teme uključivanja profesionalne podrške u radu udruženja i Mreže, posebno pravnih savetnika, zatim bliže saradnje sa službama nadzora i kontrole, kao i upoznavanjem sa modelima samofinansiranja udruženja.
„Sa svojim uvodničarima, ovaj skup je dobio karakter međusektorske saradnje i to učešćem predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, odnosno načelnice Šumarsko lovne inspekcije Milene Grahovac i saradnika šumarskog inspektora Marka Đurkovića. Pravne savete u vezi odnosa sa pravosuđem dobili smo od Marine Mijatović, advokatice sa svojom saradnicom Lidijom Jovanović koji su ujedno i predstavnice udruženja Pravni skener iz Beograda. Ponudu za poslovnu saradnju udruženja su dobila od Predraga Sušića, direktora Ecology Syistem d.o.o – reciklerske firme iz Vrbasa, koji je ujedno i član Pokreta gorana Sombora sa kojima oporavlja i razvija respektivni rasadnik.
Dejan Maksimović, predsednik udruženja Ekološki centar Stanište iz Vršca, koji je i koordinator Mreže, u svom uvodu još jednom je izneo ozbiljna upozorenja o posledicama „nakaradnog finansiranja“ zaštite životne sredine i ogromne količine ubranog novca od ekoloških taksi, koji se nenamenski troši a usput izbacijuju floskule o besparici kao razlogu nerešavanja okeana problema koji pritiskaju ovu oblast.
Na sastanku se razvila dinamična diskusija između predstavnika udruženja, koja su ispred sastanka delegirale probleme sa terena, sa inspektorima, naročito načelnicom inspecije, gospođom Grahovac. Obrađeni su problemi masovne seče na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, zatim u Deliblatskoj peščari, na reci Neri kod Bele Crkve, Srbobranu…
Samo šest šumarsko-lovnih inspektora pokriva Vojvodinu, što je premalo i razjašnjava mnoge zastoje u rešavanju problema sa terena ali opet, ne opravdava donosioce odluke o brojnosti i opremljenosti ove inspekcijske službe. Često se na terenu donose odluke koje su kompromisi u kojima drveće prvo strada na uštrub nečije ležernosti i nerada. Očiti je primer seče vetrozaštitnih pojaseva radi povećane bezbednosti saobraćaja. Sa ovim se gotovo legalizovala neprilagođena vožnja, ili kako neko reče, „legalizovano je bezakonje,“ navodi se u saopštenju EP Vrbasa.
Tokom „Nedelje umrežavanja“, u okviru projekta „Ekosistem“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, u Beogradu je 14. i 15. oktobra 2020. održan sastanak mreže „Pošumimo Vojvodinu“. Učestvovali su predstavnici 18 od 24 članica mreže.
Na početku sastanka, učesnici su se kratko podsetili kako je mreža nastala i koji su joj ciljevi. Zatim su predstavljeni problemi u vezi sa pošumljavanjem Vojvodine, a čijem rešavanju mreža želi da doprinese.
Kao jedan od najznačajnijih problema označena je nedovoljna funkcionalnost Fonda za šume AP Vojvodine. Prihodi budžeta AP Vojvodine od naknade za korišćenje i naknade za promenu namene šuma su u periodu 2014–2018. godine, zajedno sa prenetim sredstvima iz ranijeg perioda, iznosili ukupno oko 561,5 miliona dinara, što je više nego nedovoljno u odnosu na potrebe za podizanjem novih šuma. Ni tako niski prihodi nisu u potpunosti iskorišćeni, jer su rashodi Fonda bili oko 467,5 miliona dinara, što je za oko 94 miliona dinara manje od prihoda od naknada. Međutim, od navedenog iznosa, oko 70% utrošeno je za izgradnju šumskih puteva, dok je za pošumljavanje korišćeno samo između 5 i 13 miliona dinara godišnje. To je dovoljno za samo par desetina hektara novih šuma, što je praktično ništa u odnosu na 170 hiljada hektara koliko u ovom trenutku Vojvodini nedostaje.
Od ostalih problema koji ograničavaju ili onemogućavaju pošumljavanje naznačeni su nerešeni imovinsko-pravni odnosi na poljoprivrednom zemljištu, neusaglašenost podataka iz katastra sa stanjem na terenu, nezainteresovanost lokalnih samouprava i drugih aktera za konkurse za pošumljavanje, nevoljnost da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdvoji za pošumljavanje, problemi u rasadnicima i plantažno pošumljavanje uvezenim vrstama, zbog pritiska drvne industrije.
U nastavku su razmatrana pitanja razvoja mreže. Usvojen je Pravilnik o prijemu u članstvo mreže, inicirana izrada Poslovnika o radu mreže, a takođe su i mapirani kapaciteti i ekspertiza članica mreže. Na osnovu predstavljenih problema i kapaciteta članica, na kraju su dogovorene prioritetne aktivnosti. Do kraja 2022. godine mreža će se baviti praćenjem stanja u Fondu za šume APV i postojanja lokalnih fondova za šume, zagovaranjem izmena Zakona o šumama, akcijama na unapređenju informisanosti i svesti građanstva, i drugim zagovaračkim i edukativnim aktivnostima.
Serijom uvredljivih tekstova napadnute su ekološke aktivistkinje Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ i Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Mreža „Pošumimo Vojvodinu“, čije su pomenute organizacije članice, najoštrije osuđuje ove napade.
Ove dve sjajne aktivistkinje godinama se pod svojim imenom i prezimenom, hrabro i javno bore za interese građana Srbije. Dragana Arsić i njen pokret razotkrili su nepravilnosti u poslovanju Nacionalnog parka „Fruška gora“, što je dovelo do pokretanja postupaka protiv odgovornih, dok se Nataša Đereg i CEKOR bore da najveći zagađivači prestanu da uništavaju zdravlje građana. Kada je njihov rad počeo da dobija pravni epilog, na njih je pokrenuta organizovana hajka, metodama iz bezbednosnog podzemlja. Prvo je bizarni portal „Prismotra“, bez urednika i kontakt adrese, objavio seriju lažljivih i nepotpisanih članaka. U njima nema ni reči o činjenicama do kojih su aktivistkinje došle, već se ličnim uvredama i besmislenim „optužbama“ da primaju novac kako bi uništile Nacionalni park i privredu Srbije, pokušava njihova javna diskvalifikacija. Bez provere tačnosti, ove tekstove je preko COMNET udruženja elektronskih medija prenelo više internet portala i lokalnih medija, koji se finansiraju javnim novcem iz budžeta. Upravo ovi „mediji“ rade protiv interesa građana, jer kukavički, anonimno i za pare brane interese moćnika, koji kršeći propise, a zarad sopstvene koristi, uništavaju prirodna bogatstva i zdravlje građana Srbije.
Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ zahteva od nadležnih da zaštite ekološke aktivistkinje i sprovedu odgovarajuće postupke protiv „uredništva“ portala.
Na obali Tise naspram Sente, seče se šuma klonske topole na više od 8 hektara. Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ pokrenula je inicijativu kod pokrajinskih institucija da se novo pošumljavanje izvrši autohtonim dugoživećim vrstama.
Sečom šume na gradskoj plaži preko od Sente, koja je počela marta ove godine, uništen je prostor omiljenog kupališta. Uznemireni građani pokrenuli su peticiju za obustavu seče i prikupili više od 1200 potpisa. Ubrzo su osnovali i građanski pokret „Odbranimo našu okolinu – Védjük meg környezetünket“.
Obratili su se nadležnom JVP „Vode Vojvodine“, koje upravlja ovim područjem i DOBILI ODGOVOR sa objašnjenjem da je u pitanju šuma klonske topole, koja je tu veštački podignuta pre 34 godine, da je Osnovom gazdovanja šumama planirana čista seča na više od 8 hektara, kao i sadnja iste vrste topola i vrba nakon seče.
Senćani su se pomirili da će ostati bez šume na plaži, ali traže da se posle toga posadi prava šuma, a ne plantaža tehničkog drveta, koja će se za 20-30 godina ponovo seći. Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ podržava ovu ideju.
Decenijama se u AP Vojvodini, za potrebe šumarstva, prirodne plavne šume zamenjuju plantažama stranih brzorastućih vrsta, koje ni približno ne mogu da ih zamene, ni po sastavu, ni po prostornoj i starosnoj strukturi. Ovakvom sadnjom su uništene prirodne šume duž naših velikih reka, osiromašen biodiverzitet, poremećen odnos šumskih, poljoprivrednih, livadsko-pašnjačkih i barskih staništa, narušene estetske vrednosti, smanjen turistički potencijal, uz druge negativne uticaje.
Plantažno „pošumljavanje“ je ekološki bezvredno. Prema EU nomenklaturi biotopa, ovakve plantaže topola i vrba beleže se kao poljoprivredne površine i ne mogu se smatrati šumama, kako se kod nas i dalje statistički prikazuju. O zdravom šumskom ekosistemu možemo govoriti ako imamo 5-7 spratova, od prizemnih zeljastih biljaka, preko žbuna, do nižeg i višeg listopadnog drveća, različite starosti, od mladih do preko sto godina starih stabala sa dupljama za gnežđenje.
Šuma nije zasađen niz drveća. Nju čine hiljade vrsta biljaka, životinja, gljiva, mikroorganizama. Ponovna sadnja klonskih topola na nekadašnjem istom takvom zasadu ne znači stvaranje funkcionalnog i stabilnog ekosistema.
Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ uputila je INICIJATIVU Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i JVP „Vode Vojvodine“, da ovi organi pokrenu postupak za izmenu Osnove gazdovanja šumama u GJ „Gornji Banat“. Cilj je da se umesto ponovne sadnje klonske topole, s obzirom na zaštitu od vode, što je osnovna namena površine, ona pošumi odgovarajućim autohtonim, dugoživećim vrstama.
Vojvodina je jedno od najmanje šumovitih područja u Evropi. Po zvaničnim podacima, Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada. Štete i izgubljene dobiti u poljoprivredi zbog poplava, suša, smanjenja prinosa i kvaliteta zemljišta, i drugih direktnih posledica nedostatka šuma, mogu se meriti stotinama miliona evra godišnje. Ali, pored pukog povećanja površina pod šumama, potrebno je voditi računa i o kvalitetu i ekološkoj funkciji tih šuma.
