loader image
Istraživanje u okviru projekta

Istraživanje u okviru projekta

U 2020. godini rebalansom budžeta iz programa Fonda za šume APV izbrisane su sve aktivnosti i sredstva za pošumljavanje. Tako smo došli u apsurdnu situaciju da u fondu za šume nema para za pošumljavanje, što potpuno obesmišljava postojanje fonda i pokazuje koliko donosioci odluka vrednuju pošumljavanje. Sa druge strane, više od dve trećine sredstava fonda troši se za izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost korišćenja šuma, u cilju veće pristupačnosti za dalju seču i jeftiniji prevoz posečenih stabala. Na ovu stavku trošeno je između 69 i 78 miliona dinara godišnje.

Na lokalnom nivou, stanje je još nepovoljnije. Od 45 opština i gradova u APV, samo jedna opština imala je godišnje programe korišćenja sredstava od naknade za seču šume, dok je samo njih tri imalo meru podizanja vetrozaštitnih pojaseva kroz programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Istraživanje stanja u šumskim rasadnicima pokazano je da rasadnici nemau kapaciteta da proizvedu dovoljan broj raznovrsnih i ekološki kvalitetnih sadnica za obimnija pošumljavanja.

Nerešeni imovinsko-pravni odnosi na poljoprivrednom zemljištu, neusaglašenost podataka iz katastra sa stanjem na terenu, nezainteresovanost lokalnih samouprava i drugih aktera za konkurse za pošumljavanje, nevoljnost da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdvoji za pošumljavanje, nepostojanje planskih dokumenata u vezi pošumljavanja, pošumljavanje ekološki manje vrednim vrstama i „plantažno šumarstvo“ klonskim vrstama… sve to sprečava intenzivnije pošumljavanje u AP
Vojvodini.

Pored svega, poslednjih godina uočava se povećanje planiranih i izvršenih seča šume u skoro svim gazdinskim jedinicama u AP Vojvodini.

Najvažniji problem je što zainteresovana i šira javnost, građani, ne učestvuju u odlučivanju o tretmanu šuma, ni zaštićenih područja prirode, niti u sastavljanju programa korišćenja šuma i zaštićenih područja, niti je izveštavana o sprovođenju programa, ni o stanju reforme politike zaštite prirode u pregovorima u poglavlju 27.

Šta se dešava sa izvršenjem prostornih planova u vezi pošumljavanja? Šume u urbanim sredinama nemaju isti tretman kao šume u gazdinskim jedinicama javnih šumarskih preduzeća i u planskim dokumentima se nazivaju zaštitnim šumama koje mogu biti na poljoprivrednom ili građevinskom zemljištu. Iz tog razloga postoji neophodnost da se zemljište namenjeno pošumljavanju preimenuje kao šumsko i trajno zaštiti od uništavanja. U nastupajućim klimatskim uslovima to je najjednostavnija I najefikasnija mera adaptacije koja može da se sprovede svake godine.

Nemamo pravo na odlaganje – mladima ne smemo ostaviti pustinju u najplodnijem delu Evrope!

Projekat u novom ciklusu Eko-sistem podrške organizacijama civilnog društva i reformama u oblasti zaštite životne sredine, koji sprovode Mladi istrazivaci Srbije, uz podršku Švedske pod nazivom “Pošumimo Vojvodinu – Platforma za učešće javnosti u odlučivanju o javnim politikama zaštite prirode i pošumljavanju u AP Vojvodini” realizuju udruženja Ekološki centar Stanište iz Vršca, Zeleni most iz Pančeva, Udruženje za zaštitu šuma iz Novog Sada i Pokret gorana Sombor.

Seminar za prosvetne radnike/ce – Šuma naša učionica

Seminar za prosvetne radnike/ce – Šuma naša učionica


Nastavkom projektnih aktivnosti „Šuma zove na dijalog 2“, Mreža Pošumimo Vojvodinu organizuje seminar, od 17. do 18. septembra, za nastavnike i učitelje iz cele Vojvodine u Ekološkom centru Radulovački, u Sremskim Karlovcima.


Tokom dvodnevnog seminara, prosvetni radnici/ce će imati priliku da prisustvuju stručnim predavanjima na temu značaja šuma i ekosistemskih usluga i da od stručnih saradnika za zaštitu prirode, Alena Kiša i Marka Đapića, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode čuju relevantne informacije o trenutnom stanju šuma i primerima dobrog upravljanja šumama.


Takođe, pedagoška savetnica Ljiljana Jovanović i nastavnica biologije Tamara Milojević vodiće interaktivne radionice na teme Iskusi prirodu, Šuma za poneti i Čarolija šume koje su osmišljene tako da pomognu prosvetnim radnicima/cama u sprovođenju nastave na teme očuvanja prirode i zaštite šuma.

Novi pogled na značaj šuma predstaviće i Dušica Stojadinović, iz Gender Knowledge Hub-a, kroz Rodnu analizu i istraživanja o vrednovanju šuma.

Projekat Šuma zove na dijalog 2 realizuje se u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske. Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – nosilac projekta, Pokret gorana Novog Sada i udruženja Ekološki centar Vrbas, Ruralni centar Sova i Udruženje Dečija ekološka akademija.


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Protiv članova Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ (OŠFG) i Udruženja „Fruškać“, vlasnici kompanije „Galens“ uputili su niz tužbi ukupne vrednosti 2 miliona dinara, uz koje se traži i godinu dana zatvora za Draganu Arsić iz Pokreta OŠFG. Sanja i Nebojša Petrić, vlasnici „Galensa“, ovim tužbama pokušavaju da u javnosti kriminalizuju ekološke aktiviste, zastraše ostale građane i udruženja i zataškaju nezakonitosti koje sami sprovode u Nacionalnom parku „Fruška gora“.

Članovi Pokreta OŠFG već dve godine hrabro ukazuju na kršenja zakona koje Petrići čine na Fruškoj gori. Nakon što su na brdu Kesten kupili desetine hektara zemlje i od Eparhije sremske dobili na korišćenje šumu, oni su protivzakonito ogradili to područje i blokirali tri javna puta koja su oduvek bila na raspolaganju lokalnom stanovništvu i posetiocima. Zatim su iskrčili deo šume u granicama Parka da bi napravili betonski put, za koji su nadležni organi, postupajući po prijavi OŠFG, utvrdili da je nezakonito urađen i da ima negativan uticaj na životnu sredinu. Na kraju, pripremaju turistički objekat od oko 7.000 kvadrata, za čiju izgradnju su dobili skoro sve dozvole, iako se radi o pašnjacima van građevinske zone, gde su zvanično registrovana staništa zaštićenih vrsta.

Prošle jeseni su ekološki aktivisti organizovali protest na brdu Kesten. Tom prilikom je isečen katanac na nezakonitoj kapiji, čime je put simbolično otvoren. Sada vlasnici Galensa tuže aktiviste za narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, pretrpljeni duševni bol, pretrpljeni strah, povredu časti, slobode, prava ličnosti i prava na imovinu, te pretrpljenu materijalnu štetu.

Ove tužbe ukazuju na to koliko su u našem društvu poremećena vrednosna merila i moralna načela. Razni investitori i zagađivači slobodno i rasterećeno krše zakone i tako ostvaruju lične koristi na štetu javnog interesa. Naviknuti da u tome imaju svesrdnu pomoć državnih organa, oni su se toliko osilili da sebe predstavljaju žrtvama ekoloških aktivista, koji razotkrivaju njihova bezakonja.

Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ pruža punu podršku hrabrim i divnim ljudima iz Pokreta OŠFG i Udruženja „Fruškać“ i pomno će pratiti sudski proces koji će početi 10. februara u Osnovnom sudu u Novom Sadu.

Okrugli  sto “Optimalna šumovitost Vojvodine”

Okrugli  sto “Optimalna šumovitost Vojvodine”

Оkrugli sto “Optimalna šumovitost Vojvodine” održan je 21.12.2021. godine u “Ekološkom centru Radulovački” Pokreta gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima, kao deo projekta “Šuma zove na dijalog” u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske. Projekat realizuje Pokret gorana Novog Sada sa još tri člana mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Ekološki pokret Vrbasa, Ruralni centar Sova i Dečija ekološka akademija.

U dijalogu su učestvovali predstavnici  Ministarstvo vodoprivrede, poljoprivrede i šumarstva – Uprava za šume, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, JP “Vojvodinašume”, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za urbanizam Vojvodine, Ecoforestry Čenej, Svetski fond za prirodu (WWF), Mladi istraživači Srbije, Pokret gorana Vojvodine, Pokret gorana Novog Sada i Udruženje Dečija ekološka akademija.

Zaključci sa skupa:

  1. Prema zvaničnim podacima, šumovitost Srbije je 30%, a šumovitost AP Vojvodine 7%. Preliminarne procene II nacionalne inventure šuma, koja se trenutno sprovodi, navode da je realna  šumovitost Srbije oko 37-38%, uz 2% površina pod šikarama i šibljacima koje će biti kategorisane kao šume. Time bismo se veoma približili optimalnoj šumovitosti Srbije ranije projektovanoj na 40%. Kada je u pitanju Vojvodina, preliminarni podaci inventure šuma pokazuju da će šumovitost biti oko 8%. U svakom slučaju, za dalje planiranje pošumljavanja je neophodno prvo ažurirati i unaprediti podatke o šumovitosti. 
  1. Bez obzira na nove podatke inventure šuma, pošumljenost Vojvodine je ispod projektovane optimalne šumovitosti (14%). Izvesno je da optimalna šumovitost, usled svih ograničenja, neće biti dostignuta pa je u budućim prostornim planovima, pored optimalne šumovitosti, treba integrisati realnu procenu šumovitosti koju je moguće dostići u razumnim rokovima.
  1. Uključenost predstavnika šumarskog sektora u izradu prostornih planova je nedovoljna, kako u pogledu izrade planova višeg reda (Prostorni plan Srbije) gde se postavljaju ciljevi za šumovitost, tako i na nivou lokalnih planova (prostorni planovi opština) gde se definišu konkretne površine pogodne za pošumljavanje. Prilikom postavljanja strateških prioriteta u korišćenju prostora, pošumljavanje je zapostavljeno, a prednost se daje poljoprivredi i izgradnji (građevinsko zemljište). Za efikasniji napredak u pošumljavanju neophodno je obezbediti bolju podršku donosioca odluka kako bi pošumljavanje dobilo odgovarajuće mesto u odlučivanju o korišćenju prostora.
  1. Kratkoročno gledano, nema puno prostora niti treba imati velika očekivanja u pogledu podizanja šumovitosti u Vojvodini. Treba očuvati namenu šuma i šumskog zemljišta (npr. ne dozvoliti promenu namene prema građevinskom i dr. zemljištu). Zbog postojanja svih trenutnih ograničenja, akcenat treba više staviti na očuvanje postojećih šuma pre nego na povećanje površina pod novim. 
  1. Nisu sve raspoložive površine pogodne za pošumljavanje. Neke površine nije moguće pošumiti zbog ekoloških uslova, a neke zbog realnih ograničenja, tj. zauzetosti od strane drugih korisnika. Prema evidenciji Uprave za šume, u Srbiji trenutno postoji oko 10.000 ha raspoloživih površina. Čak i kada bi se sve ove površine pošumile, šumovitost Srbije bi se povećala za 0,5%. Realna situacija na terenu nije povoljna i značajan deo ovih površina nije moguće pošumiti u kratkom roku zbog ograničenja u korišćenju prostora. 
  1. Javnom preduzeću „Vojvodinašume“ su dodeljene nove površine (zaključkom Vlade) kojima nije racionalno gazdovati. Radi se o ukupnoj površini od 5000 ha, ali značajan deo toga nije moguće pošumiti pošto su parcele zauzete od strane drugih korisnika, ili nisu pogodne za pošumljavanje. 
  1. Finansijskih sredstava za podizanje novih šuma generalno ima i ona se uglavnom ne realizuju. Veći problem predstavlja to što površine za pošumljavanje nisu dobro projektovane/isplanirane. Neophodno je napraviti jasnu strukturu za planiranje i podizanje novih šuma te planirati proizvodnju sadnog materijala. Treba jasno znati ko je nosilac pošumljavanja, koje su parcele na raspolaganju, da li su iste pogodne za pošumljavanje, koja bi bila namena tih površina, ispitati potencijal staništa i tek na kraju projektovati proizvodnju sadnog materijala. Ostaje otvoreno pitanje, ko će njima upravljati/gazdovati kada nove šume budu podignute. 
  1. Jasno se mora razgraničiti gazdovanje šumama od ozelenjavanja odnosno povećanje površina pod drvećem i u skladu sa tim prilagoditi obaveze i nadležnosti.
  1. Iako su prethodno rađene neke studije o mogućim zasadima poljo- i vetrozaštitnih pojaseva i agro-šumskim sistemima (linijski zasadi koji se ne tretiraju kao šume), one ne definišu jasno raspoložive površine. Ukoliko se podižu ovi pojasevi, neophodno je izvršiti eksproprijaciju zemljišta, sa otvorenim pitanjem u čijoj nadležnosti bi bili ovi pojasevi (ko njima upravlja/gazduje). 
  1. Šume su pod pritiskom klimatskih promena i to je pitanje koje će sve više dobijati na značaju. Sve je više invazivnih vrsta, novih biljnih bolesti koje do sada nisu evidentirane, velike su promene u staništima, ozbiljni problemi i promene u nivou podzemnih voda. Sve ove pojave se moraju uzeti u obzir prilikom planiranja pošumljavanja.   
  1. Dobrim gazdovanjem može se obezbediti pružanje svih neophodnih funkcija šuma (ekološke, socijalne, ekonomske). 
  1. Javnost je nedovoljno informisana o pošumljavanju i generalno o šumarstvu. Realna ograničenja za pošumljavanje koja postoje na terenu, nisu poznata javnosti, ali ni predstavnicima drugih sektora. Neophodno je veće angažovanje šumarskih stručnjaka u odnosima sa interesnim grupama i zainteresovanim stranama, naročito sa lokalnim samoupravama, javnosti i nevladinim sektorom. Na taj način bi se intenzivirao društveni dijalog o ograničenjima za pošumljavanje i približio taj problem donosiocima odluka.
  1. Potrebna je veća uključenost lokalnih samouprava i njihova angažovanost oko definisanja povoljnih površina za šume gde je moguće izvršiti pošumljavanje. Ima lokalnih samouprava koje su aktivne po pitanju rešavanja pitanja pošumljenosti (Vršac, Kikinda, Vrbas). Lokalne samouprave bi trebalo i da više angažuju svoja komunalna preduzeća za gazdovanje novim površinama pod šumama. Na nivou lokalnih samouprava, mora postojati i interes za ovim površinama (npr. pčelinja paša, lovne remize, rekreacija i sl.). U nekim lokalnim samoupravama koje su i radile na podizanju novih šuma, ima mnogo loše pošumljenih površina. 
  1. Jako je važno osnažiti i afirmisati privatnu inicijativu i privatni sektor u šumarstvu (privatne vlasnike, firme koje se bave izvođenjem radova, privatne rasadnike) jer oni mogu dati značajan doprinos pošumljavanju. 
  1. Neophodna je veća uključenost velikih poljoprivrednih posednika i poljoprivrednih kombinata u cilju rešavanja problema šumovitosti Vojvodine. 

 Pokret gorana Novog Sada 

Sastanak Mreže u Sremskim Karlovcima 2021

Sastanak Mreže u Sremskim Karlovcima 2021

Održan je sastanak Mreže Pošumimo Vojvodinu u ponedeljak, 27. decembra 2021. godine u Ekološki centar Radulovački u Sremskim Karlovcima.

Članice Mreže upoznale su se sa rezultatima projekta „Šuma zove na dijalog“, a projektne aktivnosti je predstavio projektni tim: Dušica Milenković, Danica Cimbal, Ratko Đurđevac i Aleksandra Mišćević.

Sastanak je nastavljen u dijalogu sa institucijama, na teme:

Održivo upravljanje šumama, dr Marko Marinković, izvršni direktor JP “Vojvodinašume” i Ivana Vasić, stručna saradnica za zaštićena područja i zaštitu životne sredine, zatim Zaštita šuma iz perspektive zaštite prirode, Alen Kiš i Marko Đapić, stručni saradnici u Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. 

Na sastanku su članice Mreže razgovarale o planovima za naredni period, kao i kako unaprediti internu saradnju.

Aktivnosti su deo projekta “Šuma zove na dijalog”, koji se realizuje u okviru programa Eko-sistem: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istrazivači Srbije, uz podršku Švedske. Projekat realizuje Pokret gorana Novog Sada sa još tri člana mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Ekološki pokret Vrbasa, Ruralni centar Sova i Udruženje Dečija ekološka akademija.

Podrška projektima Mreže Pošumimo Vojvodinu kroz EKO-SISTEM Program

Podrška projektima Mreže Pošumimo Vojvodinu kroz EKO-SISTEM Program

Od avgusta 2021. godine, počela je realizacija projekta “Šuma zove na dijalog” u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Pokret gorana Novog Sada, Ekološki centar Vrbas, Ruralni centar Sova i Dečija ekološka akademija, dok je nosilac projekta Pokret gorana Novog Sada.