loader image
Akcija sadnje u Vrbasu

Akcija sadnje u Vrbasu

Pridružite nam se i vi u subotu, 3. decembra od 11 do 13 časova, na velikoj akciji sadnje u Vrbasu!

U okviru projekta “Šuma zove na dijalog 2” organizujemo akciju sadnje koja će okupiti organizacije, članice Mreže Pošumimo Vojvodinu, i zainteresovane građane kako bismo zajednički uticali na povećanje pošumljenosti u Vojvodini.

Tačna lokacija sadnje je park Laze Kostića u Vrbasu, a okupljanje je kod Eko ćošeta EPV, kraj ulaza u vatrogasnu stanicu. 

Podsetnik, obucite komotnu i toplu obuću i odeću u kojoj možete saditi i boraviti napolju.

Projekat “Šuma zove na dijalog 2” realizuje se u okviru @ekosistemprogram, koji sprovode @mis.vss, uz podršku Švedske. Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – nosilac projekta, @pokretgorananovogsada i udruženja Ekološki centar Vrbas, @rc_sova i Udruženje @deakademija.

#mladiistrazivacisrbije #ekosistemprogram #poglavlje27 #sumazovenadijalog #mrezaposumimovojvodinu #posumimovojvodinu #mpv #sume #ekosistem #zastitaprirode #znacajsume #edukacija 

Okrugli sto “Značaj šumskih zaštitnih pojaseva za područje Vojvodine”

Okrugli sto “Značaj šumskih zaštitnih pojaseva za područje Vojvodine”

Okrugli sto je organizovan sa ciljem da se sagleda mogućnost za povećanje pošumljenosti i unapređenje stanja životne sredine na području Vojvodine podizanjem šumskih zaštitnih pojaseva kroz nastavak dijaloga između građana i donosioca odluka.

U dijalogu su učestvovali predstavnici Ministarstva vodoprivrede, poljoprivrede i šumarstva – Uprave za šume, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Šumarskog fakulteta, PMF – Departmana za biologiju i ekologiju, Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, JP “Vojvodinašume”, JP Vode Vojvodine”, JP “Putevi Srbije”, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Zavoda za urbanizam Vojvodine, Opštine Bečej,  Svetski fond za prirodu (WWF), Pokret gorana Vojvodine, Pokret gorana Novog Sada i Udruženje Dečija ekološka akademija.

Na skupu su doneti sleći zaključci: 

  1. Prema zvaničnim podacima, šumovitost Vojvodine iznosi oko 7% procenata što je značajno ispod optimalne vrednosti.
  2. Iako je planskim dokumentima predviđeno povećanje šumovitosti, odnosno pošumljavanje na većim površinama, ovaj proces napreduje veoma sporo. Osnovni razlog za to je nedostatak adekvatnih i raspoloživih površina za pošumljavanje. 
  3. Naizraženiji konflikt u pogledu korišćenja zemljišta je sa sektorom poljoprivrede. Naime, u Vojvodini preovlađuje interes za poljoprivrednim korišćenjem svih raspoloživih površina, tako da je njihovo prevođenje u šumske površine teško izvodivo.
  4. Svi operativni problemi u pošumljavanju Vojvodine proističu iz nedovoljnog razumevanja i interesa najviših donosioca odluka. Odnosno, ne postoji opšti društveni konsenzus da povećanje šumskih površina na teritoriji APV treba da bude jedna od prioritetnih aktivnosti.
  5. Kao jedan od pogodnih i lakše izvodivih načina za povećanje šumskih površina, odnosno površina pod šumama nameće se podizanje zaštitnih pojaseva. 
  6. Da bi se ostvario značajniji napredak u pošumljavanju, odnosno širenju površina pod zaštitnim pojasevima neophodno je obezbediti podršku najviših donosioca odluka i stvoriti zakonske i administrativne uslove za efikasno podizanje šumskih pojaseva. To bi podrazumevalo i proglašavanje zaštitnih pojaseva dobrom od javnog (nacionalnog) interesa.
  7. Kao jedna od opcija, učesnici okruglog stola ističu donošenje posebnog zakona koji bi regulisao podizanje zaštitnih pojaseva i odredio ga kao proces od nacionalnog značaja. 
  8. Prema procenama navedenim u studiji “Smernice za proces uspostavljanja i održavanja šumskih zaštitnih pojaseva u Srbiji” koju je izradio Šumarski fakultet u Beogradu, sistematsko podizanje zaštitnih pojaseva bi moglo povećati površinu pod drvećem u Vojvodini za oko 150.000 ha. U Studiji su predstavljeni direktni troškovi podizanje pojaseva (1.600 do 1.800 eur/ha), dok indirektni troškovi mogu biti značajno veći.  Usled povećanja cena rada i materijala na tržištu, bilo bi potrebno uraditi reviziju, odnosno ažurirati ovaj podatak.
  9. Zaštitni pojasevi imaju brojne funkcije među kojim su zaštita od eolske erozije, regulacija mikroklimatskih uslova, adaptacija na klimatske promene, regulacije vodnog režima, pružanje staništa za divlje vrste (biodiverzitet), ekološka povezanost (ekološki koridori), oprašivanje kultura (staništa polinatora), pčelarstvo (medonosne vrste), staništa divljači (lovstvo), ublažavanje nepovoljnih vremenski uslova na saobraćaj, kulturne i turističke vrednosti i dr. S obzirom na to, pojasevi donose dobrobit širem krugu zainteresovanih strana od sektora poljoprivrede, zaštite životne sredine, šumarstva, lovstva, pčelarstva, turizma i na kraju lokalnog stanovništva. Jedan od predloga sa okruglog stola je i da se izradi studija/elaborat koji bi predočio sve koristi od zaštitnih pojaseva.  
  10. Znanje kao i osnovni operativni kapaciteti za pokretanje šire akcije podizanja zaštitnih pojaseva postoje (Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Šumarski fakultet, JP “Vojvodinašume”, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i dr.).
  11. Kapaciteti za proizvodnju reproduktivnog materijala su trenutno nedovoljni (i po broju vrsta i po ukupnom proizvodnom kapacitetu) za pošumljavanje na većim površinama, ali se procenjuje da se ti kapaciteti mogu relativno lako i brzo povećati ako se stvori potreba za većom količinom sadnica.
  12. Klimatske promene dodatno komplikuju proces podizanja zaštitnih pojaseva. Vrste koje su nekada bile pogodne za ove namene, više nisu odgovarajuće zbog izmenjenih uslova staništa. Potrebno je pažljivo birati vrste za podizanje pojaseva kako bi se ostvario optimum u pružanju različitih funkcija. 
  13. Integralnim planiranjem i biranjem vrsta mogu se značajno proširiti funkcije i koristi od podizanja pojaseva (npr. korišćenje medonosnih vrsta koje pogoduju pčelarstvu, specifičnih vrsta koje pogoduju polinatorima, stanište za ornitofaunu koja se hrani glodarima koji nanose štete na poljoprivrednim površinama i sl).
  14. Osim problema neraspoloživog zemljišta, vrlo je zahtevno i kompleksno pitanje održavanja, tj. gazdovanja podignutim pojasevima. Trenutno je situacija sa gazdovanjem nedefinisana, odnosno zakonski nije jasno definisano ko gazduje ovim pojasevima, što na kraju rezultira vrlo lošim trenutnim stanjem ranije podignutih pojaseva (krčenje, krađa drveta i sl.). Pitanje gazdovanja mora biti takođe rešeno jasnim zakonskim merama, a podrazumevalo bi i aktivno uključivanje lokalnih samouprava u to gazdovanje. Jedan od predloga učesnika skupa je da zbog nedostatka kapaciteta lokalnih samouprava (komunalna preduzeća nadležna za održavanje zelenila) opcija može biti i osnovanje posebnog preduzeća čija bi nadležnost bila samo održavanje ovih pojaseva.  
  15. Uz konsultacije sa sektorom poljoprivrede, učesnici okruglog stola predlažu da se razmotri mogućnost uvođenja subvencija za subjekte koji podižu zaštitne pojaseve.  
  16. U narednom periodu potrebno je raditi na razvoju dijaloga i saradnje sa ključnim sektorima za proces pošumljavanja u Vojvodini: poljoprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, lovstvo, lokalna samouprava. Poseban akcenat mora biti na edukaciji poljoprivrednika (veliki privatni valsnici poljoprivrednih površina) o koristima od zaštitnih pojaseva. 
  17. Vodno zemljište kojim upravlja sektor vodoprivrede (JP “Vode Vojvodine”) je značajan resurs i potencijal za podizanje zaštitnih pojaseva. Određene površine su već pošumljene, ali postoji prostor za širenje.
  18. Sektor saobraćaja (JP “Putevi Srbije”) je takođe značajan partner za dalji razvoj i širenje zaštitnih pojaseva. Potrebno je uspostaviti jaču saradnju kako bi se definisale mogućnosti, u skladu sa zahtevima ovog sektora (bezbednost saobraćaja) odnosno da se projektanti zaštitnih pojaseva uključe u izradu planske dokumentacije iz sektora saobraćaja
  19. Sektor lovstva ima veliki interes za razvoj i očuvanje zaštitnih pojaseva pošto oni predstavljaju značajna staništa za divljač. Potrebno je sistematski uključiti ovaj sektor u dalje dijaloge.
  20. Pčelarstvo kao segment poljoprivrede je takođe sektor koji treba uključiti u dalje aktivnosti i  dijalog. Zaštitni pojasevi, ukoliko sadrže medonosne vrste, mogu biti izuzetno značajni za proizvodnju meda. 
  21. Učesnici su zajednički istakli potrebu izrade jednog eksperimentalnog/ demonstracionog projekta podizanja zaštitnih pojaseva na odabranom području u Vojvodini (možda na primeru jedne lokalne samouprave). Na ovaj način bi se na direktan način mogli testirati postojeće znanje i kapaciteti, ali i približiti i demonstirati široj javnosti koji su sve benefiti podizanja zaštitinih pojaseva. Planiranje ovog projekta bi trebalo da uključi naučnu i stručnu zajednicu iz svih relevantnih sektora, civilne organizacije i morala bi biti obezbeđena podrška lokalne samouprave. 
  22. Da bi se obezbedila šira podrška javnosti, a pogotovo lokalnog stanovništva, potrebno je sistematski razvijati edukativne programe kojima bi se ovim ciljnim grupama približio značaj zaštitnih pojaseve i objasnilo koji su sve benefiti za njih. Ovaj segment bi mogao biti kao zadatak dat organizacijama civilnog društva.
  23. Pokret gorana Vojvodine planira nastavak aktivnosti na ovu temu organizovanjem još jednog okruglog stola s ciljem uključivanja sektora poljoprivrede koji nije bio prisutan na ovom sastanku. 

U Sremskim Karlovcima

       22.11.2022. god.

Radionice za decu

Radionice za decu

Projekat Šuma zove na dijalog 2 omogućio je dalji nastavak edukacije za decu na temu značaja šuma i pošumljenosti u Vojvodini i to kroz 12 radionica za đake u osnovnim školama u Novom Sadu, Vrbasu i Sremskoj Mitorvici.

TERENSKI SEMINAR ZA NOVINARE/KE BOSUTSKE ŠUME

TERENSKI SEMINAR ZA NOVINARE/KE BOSUTSKE ŠUME

U utorak, 4. oktobra 2022. godine održan je jednodnevni seminar za novinare na teritoriji Šumske Uprave „Morović“ (Bosutske šume).
Primetili smo da je tema obešumljenosti Vojvodine i važnosti šuma za zdravlje ljudi, čistoću vazduha i adaptaciju na klimatske promene izuzetno aktuelna u ovom periodu i da mediji vrlo rado prate sve naše aktivnosti i redovno izveštavaju građane/ke. Iz ovog raloga smo organizovali celodnevni
terenski seminar, a zainteresovani novinari su imali prilike da se upoznaju sa primerom dobre prakse zaštite starog rezervata, održivog gazdovanja novim i starim šumama kojima upravlja JP “Vojvodinašume” u gazdinskoj jedinici „Vinična-Žeravinac-Puk“ na skoro 43 hiljade hektara.
Predstavnici medija su imali prilike da vide i starem šumske rezervate (Vinična i Stara Vratična) kojima upravlja JP “Vojvodinašume”. Osim terenskog obilaska ovih područja, novinari su dobili sve neophodne informacije i podatke na temu značaja i stanja šuma i ekosistemskih usluga od strane Alena Kiša, stručnog saradnika u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode i predstavnika JP „Vojvodinašume“.
Projekat Šuma zove na dijalog 2 realizuje se u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske. Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – nosilac projekta, Pokret gorana Novog Sada i udruženja Ekološki centar Vrbas, Ruralni centar Sova i Udruženje Dečija ekološka akademija.

Istraživanje u okviru projekta

Istraživanje u okviru projekta

U 2020. godini rebalansom budžeta iz programa Fonda za šume APV izbrisane su sve aktivnosti i sredstva za pošumljavanje. Tako smo došli u apsurdnu situaciju da u fondu za šume nema para za pošumljavanje, što potpuno obesmišljava postojanje fonda i pokazuje koliko donosioci odluka vrednuju pošumljavanje. Sa druge strane, više od dve trećine sredstava fonda troši se za izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost korišćenja šuma, u cilju veće pristupačnosti za dalju seču i jeftiniji prevoz posečenih stabala. Na ovu stavku trošeno je između 69 i 78 miliona dinara godišnje.

Na lokalnom nivou, stanje je još nepovoljnije. Od 45 opština i gradova u APV, samo jedna opština imala je godišnje programe korišćenja sredstava od naknade za seču šume, dok je samo njih tri imalo meru podizanja vetrozaštitnih pojaseva kroz programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Istraživanje stanja u šumskim rasadnicima pokazano je da rasadnici nemau kapaciteta da proizvedu dovoljan broj raznovrsnih i ekološki kvalitetnih sadnica za obimnija pošumljavanja.

Nerešeni imovinsko-pravni odnosi na poljoprivrednom zemljištu, neusaglašenost podataka iz katastra sa stanjem na terenu, nezainteresovanost lokalnih samouprava i drugih aktera za konkurse za pošumljavanje, nevoljnost da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdvoji za pošumljavanje, nepostojanje planskih dokumenata u vezi pošumljavanja, pošumljavanje ekološki manje vrednim vrstama i „plantažno šumarstvo“ klonskim vrstama… sve to sprečava intenzivnije pošumljavanje u AP
Vojvodini.

Pored svega, poslednjih godina uočava se povećanje planiranih i izvršenih seča šume u skoro svim gazdinskim jedinicama u AP Vojvodini.

Najvažniji problem je što zainteresovana i šira javnost, građani, ne učestvuju u odlučivanju o tretmanu šuma, ni zaštićenih područja prirode, niti u sastavljanju programa korišćenja šuma i zaštićenih područja, niti je izveštavana o sprovođenju programa, ni o stanju reforme politike zaštite prirode u pregovorima u poglavlju 27.

Šta se dešava sa izvršenjem prostornih planova u vezi pošumljavanja? Šume u urbanim sredinama nemaju isti tretman kao šume u gazdinskim jedinicama javnih šumarskih preduzeća i u planskim dokumentima se nazivaju zaštitnim šumama koje mogu biti na poljoprivrednom ili građevinskom zemljištu. Iz tog razloga postoji neophodnost da se zemljište namenjeno pošumljavanju preimenuje kao šumsko i trajno zaštiti od uništavanja. U nastupajućim klimatskim uslovima to je najjednostavnija I najefikasnija mera adaptacije koja može da se sprovede svake godine.

Nemamo pravo na odlaganje – mladima ne smemo ostaviti pustinju u najplodnijem delu Evrope!

Projekat u novom ciklusu Eko-sistem podrške organizacijama civilnog društva i reformama u oblasti zaštite životne sredine, koji sprovode Mladi istrazivaci Srbije, uz podršku Švedske pod nazivom “Pošumimo Vojvodinu – Platforma za učešće javnosti u odlučivanju o javnim politikama zaštite prirode i pošumljavanju u AP Vojvodini” realizuju udruženja Ekološki centar Stanište iz Vršca, Zeleni most iz Pančeva, Udruženje za zaštitu šuma iz Novog Sada i Pokret gorana Sombor.

Seminar za prosvetne radnike/ce – Šuma naša učionica

Seminar za prosvetne radnike/ce – Šuma naša učionica


Nastavkom projektnih aktivnosti „Šuma zove na dijalog 2“, Mreža Pošumimo Vojvodinu organizuje seminar, od 17. do 18. septembra, za nastavnike i učitelje iz cele Vojvodine u Ekološkom centru Radulovački, u Sremskim Karlovcima.


Tokom dvodnevnog seminara, prosvetni radnici/ce će imati priliku da prisustvuju stručnim predavanjima na temu značaja šuma i ekosistemskih usluga i da od stručnih saradnika za zaštitu prirode, Alena Kiša i Marka Đapića, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode čuju relevantne informacije o trenutnom stanju šuma i primerima dobrog upravljanja šumama.


Takođe, pedagoška savetnica Ljiljana Jovanović i nastavnica biologije Tamara Milojević vodiće interaktivne radionice na teme Iskusi prirodu, Šuma za poneti i Čarolija šume koje su osmišljene tako da pomognu prosvetnim radnicima/cama u sprovođenju nastave na teme očuvanja prirode i zaštite šuma.

Novi pogled na značaj šuma predstaviće i Dušica Stojadinović, iz Gender Knowledge Hub-a, kroz Rodnu analizu i istraživanja o vrednovanju šuma.

Projekat Šuma zove na dijalog 2 realizuje se u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske. Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – nosilac projekta, Pokret gorana Novog Sada i udruženja Ekološki centar Vrbas, Ruralni centar Sova i Udruženje Dečija ekološka akademija.