Tokom juna 2023. godine, projektni tim Mreže Pošumimo Vojvodinu bio je u Vrnjačkoj Banji na uvodnim treninzima za treći ciklus programa EKO-SISTEM. Kroz različita predavanja i sesije, četiri dana smo se spremali za sprovođenje aktivnosti koje nas očekuju ove godine.
Kroz projekat „Šuma zove na akciju“ nastavljamo i u trećem ciklusu EKO-SISTEM programa da unapređujemo svest građana/ki i donosilaca odluka o važnosti očuvanja postojećih šuma, kao i povećanja površina pod šumama i njihove nege u AP Vojvodini.
Tokom šest meseci trajanja projekta, očekuju nas treninzi, kampovi, okrugli stolovi, akcija podizanja jednog šumskog zaštitnog pojasa u Vojvodini.
Aktivnosti su deo projekta “Šuma zove na akciju”, koji se realizuje u okviru @ekosistemprogram, koji sprovode @mis.vss, uz podršku Švedske. Projekat realizuje @pokretgorananovogsada sa još tri člana mreže “Pošumimo Vojvodinu” –Ekološki pokret Vrbasa, @rc_sova i Udruženje @deakademija
Istraživanje o stanju planiranja i finansiranja pošumljavanja u Vojvodini privuklo je veliku pažnju javnosti i medija, a peticija za izmene zakona koja je usledila, pokazala da još uvek postoji volja, solidarnost i aktivizam. Veliki broj udruženja i pokreta građana uključio se u prikupljanje potpisa.
Kada je mreža Pošumimo VojvodinuPOKRENULA PETICIJU ZA IZMENE ZAKONA, kojima bi se otklonili neki uzroci slabe šumovitosti Vojvodine, cilj je bio da se prikupi 10.000 potpisa, prvenstveno u 15 opština i gradova iz kojih su udruženja članice mreže. A onda su građani prihvatili našu inicijativu i pokazali da je još uvek značaja broj onih koji žele da se bore za opšte dobro. Do kraja kampanje je oko 15.000 građana iz više od 30 vojvođanskih opština i gradova podržalo zahteve koje će mreža dostaviti Narodnoj skupštini i Skupštini AP Vojvodine.
Sa željom da prikupljaju i organizuju prikupljanje potpisa u svojim lokalnim zajednicama, javila su nam se udruženja, pokreti i inicijative građana koje nisu članice mreže. One su dalje animirale druga udruženja, organizacije, škole, trgovinske radnje, restorane, kafiće…
Kampanji su se priključile sledeće organizacije:
Pokret „Odbranimo našu okolinu“ Senta, Udruženje poljoprivrednika „Brazda“ Tornjoš (Senta), zatim ekološka Udruženja „Zeleni svet“ Kanjiža, „Zeleno ostrvo“ Ada, „Akvila“ Bačka Palanka, „Ekotorak“ iz Torka (Žitište) i „Ozon“ Sečanj, Ekološki pokret Odžaka i Ekološki centar Žitište, zatim Razvojni centar „TakTIk“ Ruma, Ekološka inicijativa Temerin, Pokret gorana Zrenjanin, Pokret gorana Kikinda, kao i Društva pčelara iz Apatina, Bačkog Monoštora, Novog Miloševa, Čelareva i Vrbasa, te Udruženja ribolovaca „Poštar“ Sombor i „Podunav“ Bački Monoštor, Udruženje slepih Sombor, Radio klub „Nikola Tesla“ Sombor, Biciklistički klub Sombor, Sportsko udruženje „Lazin park“ Vrbas.
Takođe i srednje škole u Somboru i Apatinu, sve osnovne i srednje škole u Vršcu, Klinički centar „Vojvodine“, Eko-timovi OŠ „Isa Bajić“ Kula, Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ Novi Sad, OŠ „Dr Boško Vrebalov“ Melenci, OŠ „Petefi Šandor“ Čoka, SOŠO „Anton Skala“ Stara Pazova, OŠ „Nikola Tesla“ Banatsko Karađorđevo. Potpise su skupljali i pojedinci iz Grebenca (Bela Crkva), Plandišta, Alibunara, Vršca, Kikinde, Pančeva, Stare Pazove…
Što se tiče centralne Srbije, potpise su skupljali članovi Udruženja „Ekolibri“ iz Obrenovca, zatim Društva mladih istraživača Bor, Lokalnog ekološkog pokreta Smederevo, kao i građani Kruševca, Valjeva i Beograda. Iako nisu neposredno ugroženi problemom, solidarno su se sami javili da podrže Vojvođane.
Zahvaljujemo se svima koji su doprineli i podržali nas, a one koje smo nenamerno propustili da pomenemo, molimo da se ne ljute.
Mreža Pošumimo Vojvodinu pruža punu podršku meštanima Bavaništa, sela u opštini Kovin, koji se mesecima unazad bore za očuvanje svoje viševekovne šume. Njihov zahtev je da se šuma izuzme iz stečajne mase DPP“ Lune Milovanović“ u stečaju i da ostane u državnom vlasništvu, u kome je oduvek bila. Aktivisti iz Bavaništa su zakazali miran protest u sredu, 1. marta 2023. godine u 11 časova ispred Opštine Kovin, rešeni da istraju u svojoj borbi i ukažu široj javnosti na probleme i neregularnosti koje se dešavaju.
Prvi pisani tragovi o Bavaništanskoj šumi datiraju iz 16. veka, kada je u njoj sagrađen manastir koji i danas postoji. Šuma i šumsko zemljište se prostire na 42ha, od čega je 11ha vlasništvo manastira, a 32ha dato na korišćenje DPP „Lune Milovanović“.
Problemi su nastali septembra prošle godine, kada su meštani Bavaništa primetili i alarmirali nadležne institucije da se šuma seče. Po izlasku Pokrajinskog inspektora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i Jedinice MUPa RS za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, seča je zaustavljena i podnete su krivične prijave protiv počinioca. Do izlaska nadležnih, aktivisti su se organizovali i 24 sata čuvali šumu. Šteta koja je naneta se procenjuje na više stotina hiljada evra, pošto su posečena staba hrasta lužnjaka starosti od 120 do preko 200 godina i nešto jasena. Preduzeće koje je seklo zdrava, izuzetno vredna stabla, je imalo sklopljen ugovor o sanitarnoj seči šume, što podrazumeva održavanje, a ne eksploataciju prostora.
Potom, 10. februara ove godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je „prodaju šumskog zemljišta sa pripadajućom drvnom masom, vlasništvo DPP „Lune Milovanović“ u stečaju iz Bavaništa“. Po rečima meštana Bavaništa, šuma nije vlasništvo pomenutog preduzeća i o tome ne postoje pisani tragovi. Kako je ono postalo „vlasnik“ ostaje nepoznanica.
Bavaništanska šuma se mora očuvati, ne samo zbog ekološke funkcije, kao stanište zaštićenih vrsta, već i kao odbrana od košave i prostor koji čuva basen vode iz koga se napaja Bavanište.
Smatramo da je ovo još jedan u nizu primera gde se građani ne obaveštavaju, pitaju i ne odlučuju u donošenju odluka esencijalno važnih za opstanak njihovih zajednica.
Od kada je osnovana 2020. godine, mreža „Pošumimo Vojvodinu“ istražuje kako se planira i koliko finansira pošumljavanje u Vojvodini, na pokrajinskom i lokalnom nivou, kako bi argumentovano nastupala prema javnosti i vlastima. Komuniciramo sa građanima, trudimo se da prepoznamo i artikulišemo stavove i potrebe javnosti, kako bi ih predstavili nosiocima vlasti – donosiocima odluka. Tako pokušavamo da utičemo na to kakve će te odluke biti i da li će doprineti očuvanju i unapređenju postojećih šuma i povećanju površina pod šumama u AP Vojvodini.
Tokom dva meseca kampanje i peticije za izmene zakona, a u cilju otklanjanja dela problema koji pošumljavanje u Vojvodini ograničavaju, imali smo intenzivne kontakte sa građanima, na internetu i uživo. Više od 20 objava doprlo je do 750.000 korisnika, koji su ostavili više od 1000 komentara na društvenim mrežama i onlajn peticiji, ili su poslali poruke na stanici mreže i elektronskom poštom. U oko 25 opština i gradova podelili smo 20 hiljada letaka i razgovarali sa građanima. Pažljivo smo pročitali i saslušali sva mišljenja i zaključili sledeće:
– Velika većina građana razume značaj postojanja šuma i njihov povoljan uticaj na kvalitet života, ekonomiju i zdravlje. Smatra da je šumovitost Vojvodine nedovoljna i želi da bude veća. Oni koji misle da u Vojvodini, sa intenzivnom poljoprivredom, nema mesta za šume i da se ne treba odricati poljoprivrednog zemljišta radi pošumljavanja su zaista retki.
– Većina građana shvata uzroke i probleme koji pošumljavanje ograničavaju i onemogućavaju. Mnogi su imali svest o tome i pre čitanja objava sa rezultatima istraživanja, jer su iznosili i svoja lična negativna iskustva. Građani su jasno uočili otežane procedure za prenamenu zemljišta, nevoljnost opština i gradova da poljoprivredno zemljište izdvoje za pošumljavanje, jer ne žele da se odreknu prihoda od zakupa, zatim nebrigu nakon sadnje, uništenja sadnica zbog davanja u zakup ranije pošumljenog zemljišta, te postojanje drugih prioriteta, kao najvažnije razloge zašto pošumljavanje izostaje. Takva loša iskustva imaju i pojedinci i ekološka, lovačka, pčelarska udruženja.
– Nepoverenje u sposobnosti i dobronamernost nadležnih organa, ali i drugih aktera je vrlo zastupljeno. Manji broj građana smatra da bi trebalo pristupiti konkretnim akcijama sadnje šuma bez učešća vlasti, zanemarujući probleme na čijem zemljištu bi se sadilo i ko bi tim površinama upravljao, što ukazuje na dobru volju, ali i na nedostatak svesti o problemima i potpuno nepoverenje u nadležne. Sasvim mali deo nema poverenja ni u vlasti, ali ni u inicijative građana, niti veruje da će ikada doći do pošumljavanja. Postoje i oni pojedinci koji nisu ni uočili da je tema niska šumovitost u Vojvodini i koje to posledice ostavlja, već su se bavili time ko je donator kampanje i kakvi prikriveni ciljevi iza toga stoje.
– Veliki deo građana, ali ne većinski, smatra da je kampanja na neki način nepotpuna i nedovoljna. Po njihovom mišljenju, povećanje površina pod šumama nije najvažnije u ovom trenutku, već je mnogo važnije očuvanje postojećih šuma, veća kontrola seče, suzbijanje korupcije, prekomerne i nezakonite seče, bolji rad inspekcije, sudova i drugih institucija, promena načina upravljanja šumama, naročito u zaštićenim područjima prirode, kao i promena društvenog stava u pravcu većeg vrednovanja ekoloških, a ne proizvodnih funkcija šuma. Ovaj deo javnosti ima izrazito nepoverenje u državne organe i javna preduzeća, koja smatra korumpiranim, ukazuje na spregu i slaganje interesa između organa koji sprovode propise i drvne industrije, smatra da povećanje šumovitosti pod ovakvim društvenim okolnostima i vrednovanjima može doneti samo još više eksploatacije i korupcije.
Svi ovi stavovi uticaće nesumnjivo i na aktivnosti naše mreže, jer želimo da što verodostojnije zastupamo interese građana u problemu šumovitosti Vojvodine. Nastavićemo pažljivo da osluškujemo kako građani reaguju, šta poručuju vlastima, ali i nama, koji smo se prihvatili toga da delujemo u ime javnosti. U bliskoj budućnosti pokrenućemo anketu na kojoj ćemo prikupiti još mišljenja i stavova građana o tome kako oni vide stanje, rešenja i prioritete.
