Pošumljavanjem bi se smanjila površina poljoprivrednog zemljišta za 1,5 do 2 odsto, ali bi se za 15 do 20 odsto povećali prinosi, usled uvećane plodnosti zemljišta, rekao je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, u izjavi kojom je podržao kampanju „Pošumimo Vojvodinu“.
Po rečima prof. Ristića, pošumljavanje Vojvodine je prioritetna ekološka, ekonomska i socijalna aktivnost u narednom periodu. Trenutni stepen šumovitosti Vojvodine je oko 6,7 odsto, što je oko 140 hiljada hektara. U skladu sa Prostornim planom AP Vojvodine to bi trebalo da se poveća na 14,3 odsto, što znači da bi trebalo pošumiti dodatnih oko 180 hiljada hektara.Brojne opštine imaju šumovitost manju od 1 odsto, do svega nekoliko odsto.
„Na području Vojvodine je izražena eolska erozija, odnosno erozija izazvana dejstvom vetra, koja deluje na najplodnije obradive površine. Tada dolazi do pokretanja ogromnih količina čestica zemljišta i premeštanja na neka neželjena mesta, kao što su gradovi i sistem kanala DTD. Sa tim česticama se kreće i ogromna količina polutanata. Zato bi vrhunski ekološki i privredni cilj Vojvodine trebalo da bude uspostavljanje tih oko 180 hiljada hektara novih šuma“, rekao je prof. Ristić u izjavi podrške inicijativi mreže „Pošumimo Vojvodinu“.
Profesor Ristić je dodao da bi te nove šume primarno bile u formi šumskih zaštitnih pojaseva. Pošumljavanje bi smanjilo obradive površine za 1,5 do 2 odsto, ali bi za 15 do 20 odsto povećalo prinose, usled zaštite i uvećane plodnosti zemljišta. Takođe bi se, uspostavljanjem šumskih zaštitnih pojaseva, uspostavili i koridori za širenje i obnovu biodiverziteta. Bili bi i zaštićeni urbani centri, jer drveće sa svojom zelenom masom, zadržava ogroman deo polutanata, koji se pokreću pod dejstvom eolske erozije.
Višeredni šumski zaštitni pojasevi su idealni i da se unutar njih uspostave pešačke, trim i biciklističke staze i ostali sportsko-rekreativni sadržaji. Povećanje šumovitosti Vojvodine doprinelo bi i ublažavanju trenutnih klimatskih anomalija. Smanjio bi se efekat intenzivnog zagrevanja. Takođe bi se i oplemenio vojvođanski pejzaž i razbila ravničarska monotonija, što bi obezbedilo jedan nov duhovni i estetski sadržaj – zaključio je profesor Ratko Ristić.
Izjavu podrške prof. Ratka Ristića u celosti možete ovde pogledati.
Projekat “Pošumimo Vojvodinu – Platforma za učešće javnosti u odlučivanju o javnim politikama zaštite prirode i pošumljavanju u AP Vojvodini” sprovode Ekološki centar “Stanište” (Vršac), Udruženje za zaštitu šuma (Novi Sad), Pokret gorana Sombor i Udruženje “Zeleni most” (Banatski Brestovac).
