Okrugli sto je organizovan sa ciljem da se sagleda mogućnost za povećanje pošumljenosti i unapređenje stanja životne sredine na području Vojvodine podizanjem šumskih zaštitnih pojaseva kroz nastavak dijaloga između građana i donosioca odluka.

U dijalogu su učestvovali predstavnici Ministarstva vodoprivrede, poljoprivrede i šumarstva – Uprave za šume, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Šumarskog fakulteta, PMF – Departmana za biologiju i ekologiju, Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, JP “Vojvodinašume”, JP Vode Vojvodine”, JP “Putevi Srbije”, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Zavoda za urbanizam Vojvodine, Opštine Bečej,  Svetski fond za prirodu (WWF), Pokret gorana Vojvodine, Pokret gorana Novog Sada i Udruženje Dečija ekološka akademija.

Na skupu su doneti sleći zaključci: 

1. Prema zvaničnim podacima, šumovitost Vojvodine iznosi oko 7% procenata što je značajno ispod optimalne vrednosti.
2. Iako je planskim dokumentima predviđeno povećanje šumovitosti, odnosno pošumljavanje na većim površinama, ovaj proces napreduje veoma sporo. Osnovni razlog za to je nedostatak adekvatnih i raspoloživih površina za pošumljavanje. 
3. Naizraženiji konflikt u pogledu korišćenja zemljišta je sa sektorom poljoprivrede. Naime, u Vojvodini preovlađuje interes za poljoprivrednim korišćenjem svih raspoloživih površina, tako da je njihovo prevođenje u šumske površine teško izvodivo.
4. Svi operativni problemi u pošumljavanju Vojvodine proističu iz nedovoljnog razumevanja i interesa najviših donosioca odluka. Odnosno, ne postoji opšti društveni konsenzus da povećanje šumskih površina na teritoriji APV treba da bude jedna od prioritetnih aktivnosti.
5. Kao jedan od pogodnih i lakše izvodivih načina za povećanje šumskih površina, odnosno površina pod šumama nameće se podizanje zaštitnih pojaseva. 
6. Da bi se ostvario značajniji napredak u pošumljavanju, odnosno širenju površina pod zaštitnim pojasevima neophodno je obezbediti podršku najviših donosioca odluka i stvoriti zakonske i administrativne uslove za efikasno podizanje šumskih pojaseva. To bi podrazumevalo i proglašavanje zaštitnih pojaseva dobrom od javnog (nacionalnog) interesa.
7. Kao jedna od opcija, učesnici okruglog stola ističu donošenje posebnog zakona koji bi regulisao podizanje zaštitnih pojaseva i odredio ga kao proces od nacionalnog značaja. 
8. Prema procenama navedenim u studiji “Smernice za proces uspostavljanja i održavanja šumskih zaštitnih pojaseva u Srbiji” koju je izradio Šumarski fakultet u Beogradu, sistematsko podizanje zaštitnih pojaseva bi moglo povećati površinu pod drvećem u Vojvodini za oko 150.000 ha. U Studiji su predstavljeni direktni troškovi podizanje pojaseva (1.600 do 1.800 eur/ha), dok indirektni troškovi mogu biti značajno veći.  Usled povećanja cena rada i materijala na tržištu, bilo bi potrebno uraditi reviziju, odnosno ažurirati ovaj podatak.
9. Zaštitni pojasevi imaju brojne funkcije među kojim su zaštita od eolske erozije, regulacija mikroklimatskih uslova, adaptacija na klimatske promene, regulacije vodnog režima, pružanje staništa za divlje vrste (biodiverzitet), ekološka povezanost (ekološki koridori), oprašivanje kultura (staništa polinatora), pčelarstvo (medonosne vrste), staništa divljači (lovstvo), ublažavanje nepovoljnih vremenski uslova na saobraćaj, kulturne i turističke vrednosti i dr. S obzirom na to, pojasevi donose dobrobit širem krugu zainteresovanih strana od sektora poljoprivrede, zaštite životne sredine, šumarstva, lovstva, pčelarstva, turizma i na kraju lokalnog stanovništva. Jedan od predloga sa okruglog stola je i da se izradi studija/elaborat koji bi predočio sve koristi od zaštitnih pojaseva.  
10. Znanje kao i osnovni operativni kapaciteti za pokretanje šire akcije podizanja zaštitnih pojaseva postoje (Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Šumarski fakultet, JP “Vojvodinašume”, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i dr.).
11. Kapaciteti za proizvodnju reproduktivnog materijala su trenutno nedovoljni (i po broju vrsta i po ukupnom proizvodnom kapacitetu) za pošumljavanje na većim površinama, ali se procenjuje da se ti kapaciteti mogu relativno lako i brzo povećati ako se stvori potreba za većom količinom sadnica.
12. Klimatske promene dodatno komplikuju proces podizanja zaštitnih pojaseva. Vrste koje su nekada bile pogodne za ove namene, više nisu odgovarajuće zbog izmenjenih uslova staništa. Potrebno je pažljivo birati vrste za podizanje pojaseva kako bi se ostvario optimum u pružanju različitih funkcija. 
13. Integralnim planiranjem i biranjem vrsta mogu se značajno proširiti funkcije i koristi od podizanja pojaseva (npr. korišćenje medonosnih vrsta koje pogoduju pčelarstvu, specifičnih vrsta koje pogoduju polinatorima, stanište za ornitofaunu koja se hrani glodarima koji nanose štete na poljoprivrednim površinama i sl).
14. Osim problema neraspoloživog zemljišta, vrlo je zahtevno i kompleksno pitanje održavanja, tj. gazdovanja podignutim pojasevima. Trenutno je situacija sa gazdovanjem nedefinisana, odnosno zakonski nije jasno definisano ko gazduje ovim pojasevima, što na kraju rezultira vrlo lošim trenutnim stanjem ranije podignutih pojaseva (krčenje, krađa drveta i sl.). Pitanje gazdovanja mora biti takođe rešeno jasnim zakonskim merama, a podrazumevalo bi i aktivno uključivanje lokalnih samouprava u to gazdovanje. Jedan od predloga učesnika skupa je da zbog nedostatka kapaciteta lokalnih samouprava (komunalna preduzeća nadležna za održavanje zelenila) opcija može biti i osnovanje posebnog preduzeća čija bi nadležnost bila samo održavanje ovih pojaseva.  
15. Uz konsultacije sa sektorom poljoprivrede, učesnici okruglog stola predlažu da se razmotri mogućnost uvođenja subvencija za subjekte koji podižu zaštitne pojaseve.  
16. U narednom periodu potrebno je raditi na razvoju dijaloga i saradnje sa ključnim sektorima za proces pošumljavanja u Vojvodini: poljoprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, lovstvo, lokalna samouprava. Poseban akcenat mora biti na edukaciji poljoprivrednika (veliki privatni valsnici poljoprivrednih površina) o koristima od zaštitnih pojaseva. 
17. Vodno zemljište kojim upravlja sektor vodoprivrede (JP “Vode Vojvodine”) je značajan resurs i potencijal za podizanje zaštitnih pojaseva. Određene površine su već pošumljene, ali postoji prostor za širenje.
18. Sektor saobraćaja (JP “Putevi Srbije”) je takođe značajan partner za dalji razvoj i širenje zaštitnih pojaseva. Potrebno je uspostaviti jaču saradnju kako bi se definisale mogućnosti, u skladu sa zahtevima ovog sektora (bezbednost saobraćaja) odnosno da se projektanti zaštitnih pojaseva uključe u izradu planske dokumentacije iz sektora saobraćaja
19. Sektor lovstva ima veliki interes za razvoj i očuvanje zaštitnih pojaseva pošto oni predstavljaju značajna staništa za divljač. Potrebno je sistematski uključiti ovaj sektor u dalje dijaloge.
20. Pčelarstvo kao segment poljoprivrede je takođe sektor koji treba uključiti u dalje aktivnosti i  dijalog. Zaštitni pojasevi, ukoliko sadrže medonosne vrste, mogu biti izuzetno značajni za proizvodnju meda. 
21. Učesnici su zajednički istakli potrebu izrade jednog eksperimentalnog/ demonstracionog projekta podizanja zaštitnih pojaseva na odabranom području u Vojvodini (možda na primeru jedne lokalne samouprave). Na ovaj način bi se na direktan način mogli testirati postojeće znanje i kapaciteti, ali i približiti i demonstirati široj javnosti koji su sve benefiti podizanja zaštitinih pojaseva. Planiranje ovog projekta bi trebalo da uključi naučnu i stručnu zajednicu iz svih relevantnih sektora, civilne organizacije i morala bi biti obezbeđena podrška lokalne samouprave. 
22. Da bi se obezbedila šira podrška javnosti, a pogotovo lokalnog stanovništva, potrebno je sistematski razvijati edukativne programe kojima bi se ovim ciljnim grupama približio značaj zaštitnih pojaseve i objasnilo koji su sve benefiti za njih. Ovaj segment bi mogao biti kao zadatak dat organizacijama civilnog društva.
23. Pokret gorana Vojvodine planira nastavak aktivnosti na ovu temu organizovanjem još jednog okruglog stola s ciljem uključivanja sektora poljoprivrede koji nije bio prisutan na ovom sastanku. 

U Sremskim Karlovcima

       22.11.2022. god.