Оkrugli sto “Optimalna šumovitost Vojvodine” održan je 21.12.2021. godine u “Ekološkom centru Radulovački” Pokreta gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima, kao deo projekta “Šuma zove na dijalog” u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske. Projekat realizuje Pokret gorana Novog Sada sa još tri člana mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Ekološki pokret Vrbasa, Ruralni centar Sova i Dečija ekološka akademija.

U dijalogu su učestvovali predstavnici  Ministarstvo vodoprivrede, poljoprivrede i šumarstva – Uprava za šume, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, JP “Vojvodinašume”, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za urbanizam Vojvodine, Ecoforestry Čenej, Svetski fond za prirodu (WWF), Mladi istraživači Srbije, Pokret gorana Vojvodine, Pokret gorana Novog Sada i Udruženje Dečija ekološka akademija.

Zaključci sa skupa:

1. Prema zvaničnim podacima, šumovitost Srbije je 30%, a šumovitost AP Vojvodine 7%. Preliminarne procene II nacionalne inventure šuma, koja se trenutno sprovodi, navode da je realna  šumovitost Srbije oko 37-38%, uz 2% površina pod šikarama i šibljacima koje će biti kategorisane kao šume. Time bismo se veoma približili optimalnoj šumovitosti Srbije ranije projektovanoj na 40%. Kada je u pitanju Vojvodina, preliminarni podaci inventure šuma pokazuju da će šumovitost biti oko 8%. U svakom slučaju, za dalje planiranje pošumljavanja je neophodno prvo ažurirati i unaprediti podatke o šumovitosti. 

2. Bez obzira na nove podatke inventure šuma, pošumljenost Vojvodine je ispod projektovane optimalne šumovitosti (14%). Izvesno je da optimalna šumovitost, usled svih ograničenja, neće biti dostignuta pa je u budućim prostornim planovima, pored optimalne šumovitosti, treba integrisati realnu procenu šumovitosti koju je moguće dostići u razumnim rokovima.

3. Uključenost predstavnika šumarskog sektora u izradu prostornih planova je nedovoljna, kako u pogledu izrade planova višeg reda (Prostorni plan Srbije) gde se postavljaju ciljevi za šumovitost, tako i na nivou lokalnih planova (prostorni planovi opština) gde se definišu konkretne površine pogodne za pošumljavanje. Prilikom postavljanja strateških prioriteta u korišćenju prostora, pošumljavanje je zapostavljeno, a prednost se daje poljoprivredi i izgradnji (građevinsko zemljište). Za efikasniji napredak u pošumljavanju neophodno je obezbediti bolju podršku donosioca odluka kako bi pošumljavanje dobilo odgovarajuće mesto u odlučivanju o korišćenju prostora.

4. Kratkoročno gledano, nema puno prostora niti treba imati velika očekivanja u pogledu podizanja šumovitosti u Vojvodini. Treba očuvati namenu šuma i šumskog zemljišta (npr. ne dozvoliti promenu namene prema građevinskom i dr. zemljištu). Zbog postojanja svih trenutnih ograničenja, akcenat treba više staviti na očuvanje postojećih šuma pre nego na povećanje površina pod novim. 

5. Nisu sve raspoložive površine pogodne za pošumljavanje. Neke površine nije moguće pošumiti zbog ekoloških uslova, a neke zbog realnih ograničenja, tj. zauzetosti od strane drugih korisnika. Prema evidenciji Uprave za šume, u Srbiji trenutno postoji oko 10.000 ha raspoloživih površina. Čak i kada bi se sve ove površine pošumile, šumovitost Srbije bi se povećala za 0,5%. Realna situacija na terenu nije povoljna i značajan deo ovih površina nije moguće pošumiti u kratkom roku zbog ograničenja u korišćenju prostora. 

6. Javnom preduzeću „Vojvodinašume“ su dodeljene nove površine (zaključkom Vlade) kojima nije racionalno gazdovati. Radi se o ukupnoj površini od 5000 ha, ali značajan deo toga nije moguće pošumiti pošto su parcele zauzete od strane drugih korisnika, ili nisu pogodne za pošumljavanje. 

7. Finansijskih sredstava za podizanje novih šuma generalno ima i ona se uglavnom ne realizuju. Veći problem predstavlja to što površine za pošumljavanje nisu dobro projektovane/isplanirane. Neophodno je napraviti jasnu strukturu za planiranje i podizanje novih šuma te planirati proizvodnju sadnog materijala. Treba jasno znati ko je nosilac pošumljavanja, koje su parcele na raspolaganju, da li su iste pogodne za pošumljavanje, koja bi bila namena tih površina, ispitati potencijal staništa i tek na kraju projektovati proizvodnju sadnog materijala. Ostaje otvoreno pitanje, ko će njima upravljati/gazdovati kada nove šume budu podignute. 

8. Jasno se mora razgraničiti gazdovanje šumama od ozelenjavanja odnosno povećanje površina pod drvećem i u skladu sa tim prilagoditi obaveze i nadležnosti.

9. Iako su prethodno rađene neke studije o mogućim zasadima poljo- i vetrozaštitnih pojaseva i agro-šumskim sistemima (linijski zasadi koji se ne tretiraju kao šume), one ne definišu jasno raspoložive površine. Ukoliko se podižu ovi pojasevi, neophodno je izvršiti eksproprijaciju zemljišta, sa otvorenim pitanjem u čijoj nadležnosti bi bili ovi pojasevi (ko njima upravlja/gazduje). 

10. Šume su pod pritiskom klimatskih promena i to je pitanje koje će sve više dobijati na značaju. Sve je više invazivnih vrsta, novih biljnih bolesti koje do sada nisu evidentirane, velike su promene u staništima, ozbiljni problemi i promene u nivou podzemnih voda. Sve ove pojave se moraju uzeti u obzir prilikom planiranja pošumljavanja.   

11. Dobrim gazdovanjem može se obezbediti pružanje svih neophodnih funkcija šuma (ekološke, socijalne, ekonomske). 

12. Javnost je nedovoljno informisana o pošumljavanju i generalno o šumarstvu. Realna ograničenja za pošumljavanje koja postoje na terenu, nisu poznata javnosti, ali ni predstavnicima drugih sektora. Neophodno je veće angažovanje šumarskih stručnjaka u odnosima sa interesnim grupama i zainteresovanim stranama, naročito sa lokalnim samoupravama, javnosti i nevladinim sektorom. Na taj način bi se intenzivirao društveni dijalog o ograničenjima za pošumljavanje i približio taj problem donosiocima odluka.

13. Potrebna je veća uključenost lokalnih samouprava i njihova angažovanost oko definisanja povoljnih površina za šume gde je moguće izvršiti pošumljavanje. Ima lokalnih samouprava koje su aktivne po pitanju rešavanja pitanja pošumljenosti (Vršac, Kikinda, Vrbas). Lokalne samouprave bi trebalo i da više angažuju svoja komunalna preduzeća za gazdovanje novim površinama pod šumama. Na nivou lokalnih samouprava, mora postojati i interes za ovim površinama (npr. pčelinja paša, lovne remize, rekreacija i sl.). U nekim lokalnim samoupravama koje su i radile na podizanju novih šuma, ima mnogo loše pošumljenih površina. 

14. Jako je važno osnažiti i afirmisati privatnu inicijativu i privatni sektor u šumarstvu (privatne vlasnike, firme koje se bave izvođenjem radova, privatne rasadnike) jer oni mogu dati značajan doprinos pošumljavanju. 

15. Neophodna je veća uključenost velikih poljoprivrednih posednika i poljoprivrednih kombinata u cilju rešavanja problema šumovitosti Vojvodine. 

 Pokret gorana Novog Sada