Dve trećine novca za pošumljavanje, koji je na konkursima nudio Fond za šume AP Vojvodine, ostalo je nedodeljeno i nepotrošeno. To ukazuje da su drugi, sistemski, a ne samo novčani razlozi presudni što pošumljavanje u Vojvodini izostaje.
Pokrajinski Fond za šume osnovan je 2010. godine. Fond bi trebalo da bude najvažniji instrument podsticaja za povećanje šumovitosti Vojvodine. Čitajući godišnje programe i izveštaje o ostvarenju tih programa, uočava se, međutim, prilična nedelotvornost i neefikasnost Fonda, koji očito ne uspeva da ostvari svoju svrhu i funkciju.
Sredstva nedovoljna, ali ni to što se ima ne troši se na pošumljavanje
Zakon o šumama propisuje naknade za korišćenje i za promenu namene šuma, koje su 70% prihod pokrajinskog, a 30% budžeta opština i gradova. Propisano je i da se novac od ovih naknada koristi kroz pokrajinski i lokalne fondove za šume. U poslednjih 8 godina (2014–2021), zbirni prihodi pokrajinskog Fonda od ovih naknada iznosili su oko 755 miliona dinara. Po programima je planirano da se na mere propisane zakonom potroši više od 1,5 milijardi dinara, ali u izveštajima stoji da je stvarno potrošena samo polovina od planiranog, oko 782 miliona dinara.
S obzirom na potrebe, ovaj iznos je nedovoljan. Međutim, ni to što se ima, ne troši se u značajnoj meri na podizanje novih šuma. Ubedljivo najviše novca u Fondu troši se na izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost daljeg korišćenja šuma. Veliki rast potrošnje na šumske puteve počinje od 2016. godine, čak 4 do 7 puta više nego što je bilo u 2014. i 2015. godini. Istovremeno znatno pada iznos potrošen na podizanje novih šuma. Tako je od 2016. godine ukupno 408 miliona dinara, ili dve trećine svih sredstava Fonda, potrošeno na šumske puteve, najviše u 2020. godini, čak 85%. Sa druge strane, na podizanje novih šuma je u istom periodu ukupno potrošeno oko 67 miliona dinara, ili oko 11% svih rashoda Fonda.
Od 2014. godine, gotovo svake naredne godine se za pošumljavanje planiralo manje novca nego prethodne. Prvo je u 2014. godini planirano da se potroši 89 miliona dinara. Zatim je u 2016. planirano 64 miliona, potom 30 miliona u 2018. godini, da bi se u 2020. godini došlo do ekstremnog slučaja, kada su iz programa Fonda izbrisana sva sredstva za pošumljavanje, osim ranije ugovorenih obaveza. Ali, od planiranog stvarno je potrošeno višestruko manje. Od 2016. godine, tek između 2 i 14 miliona dinara godišnje.
Slaba zainteresovanost za konkurse Fonda
Na ova apsurdna stanja, da u Fondu za šume nema para za pošumljavanje, javno je reagovala mreža „Pošumimo Vojvodinu“ u SAOPŠTENjU ZA JAVNOST.
To je navelo Igora Mirovića, predsednika Pokrajinske vlade, da označi lokalne samouprave kao neposobne ili nezainteresovane da organizuju pošumljavanje, kao i da se u narednom periodu u ovoj oblasti mora uložiti znatno više napora. Posle reagovanja mreže, u Fondu za šume je za pošumljavanje ponovo počelo da se planira i troši znatno više novca – 51 milion dinara planirano u 2021. godini, a potrošeno oko 30 miliona.
Da puko povećanje iznosa novca koji se nudi neće dovesti i do većeg pošumljavanja postalo jasno već 2022. godine, kada je planirano 60 miliona dinara, ali je dodeljeno samo oko 8 miliona, jer je na konkursu bilo samo četiri prijave opština i javnih preduzeća. Inače je bilo slabo interesovanje za konkurse Fonda tokom celog perioda. U 2014. godini bilo je samo 14 prijava, dok je u 2022. godini bilo najmanje do sada. Ovakav odaziv na konkurse ukazuje da pored nezainteresovanosti postoje i drugi, sistemski problemi koji pošumljavanje onemogućuju.
Kada se sve sabere, sredstvima Fonda za šume je u poslednjih 9 godina podignuto samo nešto više od 1100 hektara novih šuma, bar po dostupnim izveštajima. Takvim tempom trebaće oko 1500 godina da se šumovitost u Vojvodini podigne na optimalni nivo, pod uslovom da sačuvamo postojeće šume. Može se zaključiti da je Fond za šume AP Vojvodine nedelotvoran, da ne može ostvariti ciljeve zbog kojih je osnovan i da se mora uložiti znatno više napora kako bi se uočili i otklonili svi pravni, administrativni i tehnički nedostaci koji onemogućavaju i otežavaju pošumljavanje, ali i vrednosni nedostaci, koji dovode do nezainteresovanosti za pošumljavanje.
Projekat “Pošumimo Vojvodinu – Platforma za učešće javnosti u odlučivanju o javnim politikama zaštite prirode i pošumljavanju u AP Vojvodini” sprovode Ekološki centar “Stanište” (Vršac), Udruženje za zaštitu šuma (Novi Sad), Pokret gorana Sombor i Udruženje “Zeleni most” (Banatski Brestovac).
