loader image
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Protiv članova Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ (OŠFG) i Udruženja „Fruškać“, vlasnici kompanije „Galens“ uputili su niz tužbi ukupne vrednosti 2 miliona dinara, uz koje se traži i godinu dana zatvora za Draganu Arsić iz Pokreta OŠFG. Sanja i Nebojša Petrić, vlasnici „Galensa“, ovim tužbama pokušavaju da u javnosti kriminalizuju ekološke aktiviste, zastraše ostale građane i udruženja i zataškaju nezakonitosti koje sami sprovode u Nacionalnom parku „Fruška gora“.

Članovi Pokreta OŠFG već dve godine hrabro ukazuju na kršenja zakona koje Petrići čine na Fruškoj gori. Nakon što su na brdu Kesten kupili desetine hektara zemlje i od Eparhije sremske dobili na korišćenje šumu, oni su protivzakonito ogradili to područje i blokirali tri javna puta koja su oduvek bila na raspolaganju lokalnom stanovništvu i posetiocima. Zatim su iskrčili deo šume u granicama Parka da bi napravili betonski put, za koji su nadležni organi, postupajući po prijavi OŠFG, utvrdili da je nezakonito urađen i da ima negativan uticaj na životnu sredinu. Na kraju, pripremaju turistički objekat od oko 7.000 kvadrata, za čiju izgradnju su dobili skoro sve dozvole, iako se radi o pašnjacima van građevinske zone, gde su zvanično registrovana staništa zaštićenih vrsta.

Prošle jeseni su ekološki aktivisti organizovali protest na brdu Kesten. Tom prilikom je isečen katanac na nezakonitoj kapiji, čime je put simbolično otvoren. Sada vlasnici Galensa tuže aktiviste za narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, pretrpljeni duševni bol, pretrpljeni strah, povredu časti, slobode, prava ličnosti i prava na imovinu, te pretrpljenu materijalnu štetu.

Ove tužbe ukazuju na to koliko su u našem društvu poremećena vrednosna merila i moralna načela. Razni investitori i zagađivači slobodno i rasterećeno krše zakone i tako ostvaruju lične koristi na štetu javnog interesa. Naviknuti da u tome imaju svesrdnu pomoć državnih organa, oni su se toliko osilili da sebe predstavljaju žrtvama ekoloških aktivista, koji razotkrivaju njihova bezakonja.

Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ pruža punu podršku hrabrim i divnim ljudima iz Pokreta OŠFG i Udruženja „Fruškać“ i pomno će pratiti sudski proces koji će početi 10. februara u Osnovnom sudu u Novom Sadu.

Okrugli  sto “Optimalna šumovitost Vojvodine”

Okrugli  sto “Optimalna šumovitost Vojvodine”

Оkrugli sto “Optimalna šumovitost Vojvodine” održan je 21.12.2021. godine u “Ekološkom centru Radulovački” Pokreta gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima, kao deo projekta “Šuma zove na dijalog” u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske. Projekat realizuje Pokret gorana Novog Sada sa još tri člana mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Ekološki pokret Vrbasa, Ruralni centar Sova i Dečija ekološka akademija.

U dijalogu su učestvovali predstavnici  Ministarstvo vodoprivrede, poljoprivrede i šumarstva – Uprava za šume, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, JP “Vojvodinašume”, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za urbanizam Vojvodine, Ecoforestry Čenej, Svetski fond za prirodu (WWF), Mladi istraživači Srbije, Pokret gorana Vojvodine, Pokret gorana Novog Sada i Udruženje Dečija ekološka akademija.

Zaključci sa skupa:

  1. Prema zvaničnim podacima, šumovitost Srbije je 30%, a šumovitost AP Vojvodine 7%. Preliminarne procene II nacionalne inventure šuma, koja se trenutno sprovodi, navode da je realna  šumovitost Srbije oko 37-38%, uz 2% površina pod šikarama i šibljacima koje će biti kategorisane kao šume. Time bismo se veoma približili optimalnoj šumovitosti Srbije ranije projektovanoj na 40%. Kada je u pitanju Vojvodina, preliminarni podaci inventure šuma pokazuju da će šumovitost biti oko 8%. U svakom slučaju, za dalje planiranje pošumljavanja je neophodno prvo ažurirati i unaprediti podatke o šumovitosti. 
  1. Bez obzira na nove podatke inventure šuma, pošumljenost Vojvodine je ispod projektovane optimalne šumovitosti (14%). Izvesno je da optimalna šumovitost, usled svih ograničenja, neće biti dostignuta pa je u budućim prostornim planovima, pored optimalne šumovitosti, treba integrisati realnu procenu šumovitosti koju je moguće dostići u razumnim rokovima.
  1. Uključenost predstavnika šumarskog sektora u izradu prostornih planova je nedovoljna, kako u pogledu izrade planova višeg reda (Prostorni plan Srbije) gde se postavljaju ciljevi za šumovitost, tako i na nivou lokalnih planova (prostorni planovi opština) gde se definišu konkretne površine pogodne za pošumljavanje. Prilikom postavljanja strateških prioriteta u korišćenju prostora, pošumljavanje je zapostavljeno, a prednost se daje poljoprivredi i izgradnji (građevinsko zemljište). Za efikasniji napredak u pošumljavanju neophodno je obezbediti bolju podršku donosioca odluka kako bi pošumljavanje dobilo odgovarajuće mesto u odlučivanju o korišćenju prostora.
  1. Kratkoročno gledano, nema puno prostora niti treba imati velika očekivanja u pogledu podizanja šumovitosti u Vojvodini. Treba očuvati namenu šuma i šumskog zemljišta (npr. ne dozvoliti promenu namene prema građevinskom i dr. zemljištu). Zbog postojanja svih trenutnih ograničenja, akcenat treba više staviti na očuvanje postojećih šuma pre nego na povećanje površina pod novim. 
  1. Nisu sve raspoložive površine pogodne za pošumljavanje. Neke površine nije moguće pošumiti zbog ekoloških uslova, a neke zbog realnih ograničenja, tj. zauzetosti od strane drugih korisnika. Prema evidenciji Uprave za šume, u Srbiji trenutno postoji oko 10.000 ha raspoloživih površina. Čak i kada bi se sve ove površine pošumile, šumovitost Srbije bi se povećala za 0,5%. Realna situacija na terenu nije povoljna i značajan deo ovih površina nije moguće pošumiti u kratkom roku zbog ograničenja u korišćenju prostora. 
  1. Javnom preduzeću „Vojvodinašume“ su dodeljene nove površine (zaključkom Vlade) kojima nije racionalno gazdovati. Radi se o ukupnoj površini od 5000 ha, ali značajan deo toga nije moguće pošumiti pošto su parcele zauzete od strane drugih korisnika, ili nisu pogodne za pošumljavanje. 
  1. Finansijskih sredstava za podizanje novih šuma generalno ima i ona se uglavnom ne realizuju. Veći problem predstavlja to što površine za pošumljavanje nisu dobro projektovane/isplanirane. Neophodno je napraviti jasnu strukturu za planiranje i podizanje novih šuma te planirati proizvodnju sadnog materijala. Treba jasno znati ko je nosilac pošumljavanja, koje su parcele na raspolaganju, da li su iste pogodne za pošumljavanje, koja bi bila namena tih površina, ispitati potencijal staništa i tek na kraju projektovati proizvodnju sadnog materijala. Ostaje otvoreno pitanje, ko će njima upravljati/gazdovati kada nove šume budu podignute. 
  1. Jasno se mora razgraničiti gazdovanje šumama od ozelenjavanja odnosno povećanje površina pod drvećem i u skladu sa tim prilagoditi obaveze i nadležnosti.
  1. Iako su prethodno rađene neke studije o mogućim zasadima poljo- i vetrozaštitnih pojaseva i agro-šumskim sistemima (linijski zasadi koji se ne tretiraju kao šume), one ne definišu jasno raspoložive površine. Ukoliko se podižu ovi pojasevi, neophodno je izvršiti eksproprijaciju zemljišta, sa otvorenim pitanjem u čijoj nadležnosti bi bili ovi pojasevi (ko njima upravlja/gazduje). 
  1. Šume su pod pritiskom klimatskih promena i to je pitanje koje će sve više dobijati na značaju. Sve je više invazivnih vrsta, novih biljnih bolesti koje do sada nisu evidentirane, velike su promene u staništima, ozbiljni problemi i promene u nivou podzemnih voda. Sve ove pojave se moraju uzeti u obzir prilikom planiranja pošumljavanja.   
  1. Dobrim gazdovanjem može se obezbediti pružanje svih neophodnih funkcija šuma (ekološke, socijalne, ekonomske). 
  1. Javnost je nedovoljno informisana o pošumljavanju i generalno o šumarstvu. Realna ograničenja za pošumljavanje koja postoje na terenu, nisu poznata javnosti, ali ni predstavnicima drugih sektora. Neophodno je veće angažovanje šumarskih stručnjaka u odnosima sa interesnim grupama i zainteresovanim stranama, naročito sa lokalnim samoupravama, javnosti i nevladinim sektorom. Na taj način bi se intenzivirao društveni dijalog o ograničenjima za pošumljavanje i približio taj problem donosiocima odluka.
  1. Potrebna je veća uključenost lokalnih samouprava i njihova angažovanost oko definisanja povoljnih površina za šume gde je moguće izvršiti pošumljavanje. Ima lokalnih samouprava koje su aktivne po pitanju rešavanja pitanja pošumljenosti (Vršac, Kikinda, Vrbas). Lokalne samouprave bi trebalo i da više angažuju svoja komunalna preduzeća za gazdovanje novim površinama pod šumama. Na nivou lokalnih samouprava, mora postojati i interes za ovim površinama (npr. pčelinja paša, lovne remize, rekreacija i sl.). U nekim lokalnim samoupravama koje su i radile na podizanju novih šuma, ima mnogo loše pošumljenih površina. 
  1. Jako je važno osnažiti i afirmisati privatnu inicijativu i privatni sektor u šumarstvu (privatne vlasnike, firme koje se bave izvođenjem radova, privatne rasadnike) jer oni mogu dati značajan doprinos pošumljavanju. 
  1. Neophodna je veća uključenost velikih poljoprivrednih posednika i poljoprivrednih kombinata u cilju rešavanja problema šumovitosti Vojvodine. 

 Pokret gorana Novog Sada 

Sastanak Mreže u Sremskim Karlovcima 2021

Sastanak Mreže u Sremskim Karlovcima 2021

Održan je sastanak Mreže Pošumimo Vojvodinu u ponedeljak, 27. decembra 2021. godine u Ekološki centar Radulovački u Sremskim Karlovcima.

Članice Mreže upoznale su se sa rezultatima projekta „Šuma zove na dijalog“, a projektne aktivnosti je predstavio projektni tim: Dušica Milenković, Danica Cimbal, Ratko Đurđevac i Aleksandra Mišćević.

Sastanak je nastavljen u dijalogu sa institucijama, na teme:

Održivo upravljanje šumama, dr Marko Marinković, izvršni direktor JP “Vojvodinašume” i Ivana Vasić, stručna saradnica za zaštićena područja i zaštitu životne sredine, zatim Zaštita šuma iz perspektive zaštite prirode, Alen Kiš i Marko Đapić, stručni saradnici u Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. 

Na sastanku su članice Mreže razgovarale o planovima za naredni period, kao i kako unaprediti internu saradnju.

Aktivnosti su deo projekta “Šuma zove na dijalog”, koji se realizuje u okviru programa Eko-sistem: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istrazivači Srbije, uz podršku Švedske. Projekat realizuje Pokret gorana Novog Sada sa još tri člana mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Ekološki pokret Vrbasa, Ruralni centar Sova i Udruženje Dečija ekološka akademija.

Podrška projektima Mreže Pošumimo Vojvodinu kroz EKO-SISTEM Program

Podrška projektima Mreže Pošumimo Vojvodinu kroz EKO-SISTEM Program

Od avgusta 2021. godine, počela je realizacija projekta “Šuma zove na dijalog” u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Projekat realizuju 4 članice mreže “Pošumimo Vojvodinu” – Pokret gorana Novog Sada, Ekološki centar Vrbas, Ruralni centar Sova i Dečija ekološka akademija, dok je nosilac projekta Pokret gorana Novog Sada.

Sastanak Mreže u Vrbasu

Sastanak Mreže u Vrbasu

U partnerstvu sa Ekološkim centrom Stanište iz Vršca, Ekološki pokret Vrbasa organizovao je sastanak članica Mreže „Pošumimo Vojvodinu“ u hotelu Bačka u Vrbasu. Sastanku su prisustvovali predstavnici 15 udruženja od 24 članice Mreže. Na sastanku su se protežirale teme uključivanja profesionalne podrške u radu udruženja i Mreže, posebno pravnih savetnika, zatim bliže saradnje sa službama nadzora i kontrole, kao i upoznavanjem sa modelima samofinansiranja udruženja.

„Sa svojim uvodničarima, ovaj skup je dobio karakter međusektorske saradnje i to učešćem predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, odnosno načelnice Šumarsko lovne inspekcije Milene Grahovac i saradnika šumarskog inspektora Marka Đurkovića. Pravne savete u vezi odnosa sa pravosuđem dobili smo od Marine Mijatović, advokatice sa svojom saradnicom Lidijom Jovanović koji su ujedno i predstavnice udruženja Pravni skener iz Beograda. Ponudu za poslovnu saradnju udruženja su dobila od Predraga Sušića, direktora Ecology Syistem d.o.o – reciklerske firme iz Vrbasa, koji je ujedno i član Pokreta gorana Sombora sa kojima oporavlja i razvija respektivni rasadnik.

Dejan Maksimović, predsednik udruženja Ekološki centar Stanište iz Vršca, koji je i koordinator Mreže, u svom uvodu još jednom je izneo ozbiljna upozorenja o posledicama „nakaradnog finansiranja“ zaštite životne sredine i ogromne količine ubranog novca od ekoloških taksi, koji se nenamenski troši a usput izbacijuju floskule o besparici kao razlogu nerešavanja okeana problema koji pritiskaju ovu oblast.

Na sastanku se razvila dinamična diskusija između predstavnika udruženja, koja su ispred sastanka delegirale probleme sa terena, sa inspektorima, naročito načelnicom inspecije, gospođom Grahovac. Obrađeni su problemi masovne seče na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, zatim u Deliblatskoj peščari, na reci Neri kod Bele Crkve, Srbobranu…

Samo šest šumarsko-lovnih inspektora pokriva Vojvodinu, što je premalo i razjašnjava mnoge zastoje u rešavanju problema sa terena ali opet, ne opravdava donosioce odluke o brojnosti i opremljenosti ove inspekcijske službe. Često se na terenu donose odluke koje su kompromisi u kojima drveće prvo strada na uštrub nečije ležernosti i nerada. Očiti je primer seče vetrozaštitnih pojaseva radi povećane bezbednosti saobraćaja. Sa ovim se gotovo legalizovala neprilagođena vožnja, ili kako neko reče, „legalizovano je bezakonje,“ navodi se u saopštenju EP Vrbasa.

Sastanak Mreže u Beogradu

Sastanak Mreže u Beogradu

Tokom „Nedelje umrežavanja“, u okviru projekta „Ekosistem“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, u Beogradu je 14. i 15. oktobra 2020. održan sastanak mreže „Pošumimo Vojvodinu“. Učestvovali su predstavnici 18 od 24 članica mreže.

Na početku sastanka, učesnici su se kratko podsetili kako je mreža nastala i koji su joj ciljevi. Zatim su predstavljeni problemi u vezi sa pošumljavanjem Vojvodine, a čijem rešavanju mreža želi da doprinese.

Kao jedan od najznačajnijih problema označena je nedovoljna funkcionalnost Fonda za šume AP Vojvodine. Prihodi budžeta AP Vojvodine od naknade za korišćenje i naknade za promenu namene šuma su u periodu 2014–2018. godine, zajedno sa prenetim sredstvima iz ranijeg perioda, iznosili ukupno oko 561,5 miliona dinara, što je više nego nedovoljno u odnosu na potrebe za podizanjem novih šuma. Ni tako niski prihodi nisu u potpunosti iskorišćeni, jer su rashodi Fonda bili oko 467,5 miliona dinara, što je za oko 94 miliona dinara manje od prihoda od naknada. Međutim, od navedenog iznosa, oko 70% utrošeno je za izgradnju šumskih puteva, dok je za pošumljavanje korišćeno samo između 5 i 13 miliona dinara godišnje. To je dovoljno za samo par desetina hektara novih šuma, što je praktično ništa u odnosu na 170 hiljada hektara koliko u ovom trenutku Vojvodini nedostaje.

Od ostalih problema koji ograničavaju ili onemogućavaju pošumljavanje naznačeni su nerešeni imovinsko-pravni odnosi na poljoprivrednom zemljištu, neusaglašenost podataka iz katastra sa stanjem na terenu, nezainteresovanost lokalnih samouprava i drugih aktera za konkurse za pošumljavanje, nevoljnost da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini izdvoji za pošumljavanje, problemi u rasadnicima i plantažno pošumljavanje uvezenim vrstama, zbog pritiska drvne industrije.

U nastavku su razmatrana pitanja razvoja mreže. Usvojen je Pravilnik o prijemu u članstvo mreže, inicirana izrada Poslovnika o radu mreže, a takođe su i mapirani kapaciteti i ekspertiza članica mreže. Na osnovu predstavljenih problema i kapaciteta članica, na kraju su dogovorene prioritetne aktivnosti. Do kraja 2022. godine mreža će se baviti praćenjem stanja u Fondu za šume APV i postojanja lokalnih fondova za šume, zagovaranjem izmena Zakona o šumama, akcijama na unapređenju informisanosti i svesti građanstva, i drugim zagovaračkim i edukativnim aktivnostima.